Izložbe - dešavanja

**Učlanjen** : 04.01.2012

HEROJSKA LEKCIJA KOJU NE SMEMO DA ZABORAVIMO
Hrvat koji je želo da umre sa Srbima

U Muzeju "21. oktobar" u spomen parku u Šumaricama u Kragujevcu, danas je u mračnu sobu, koja se zove "Krvava bajka", postavljena slika Šimuna Filipovića, streljanog 21. oktobra 1941. godine. To se dogodilo na dan kada je, pre 75 godina, u centru Valjeva obešen njegov rođeni brat, Stjepan Filipović, partizan, koji je u večnost ušao svojim herojskim držanjem pred zločincima, podignutim rukama, stisnutim pesnicama i porukom protiv fašista, dok je stajao ispod vešala...

Stjepanova fotografija, postala je simbol borbe protiv zla, i postavljena je u prirodnoj veličini u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Šimunova fotografija do sada nije bila u posedu arhiva muzeja koji gaji uspomenu na neizbrisivu tragediju, rodoljublje i herojstvo 2.749 građana Kragujevca i okolnih sela, koje su u znak surove odmazde streljali nacistički okupatori.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Fotografija Šimuna Filipovića koja je postavljena u muzej

Istražujući za dokumentarac o Stjepanu Stevi Filipoviću, ekipa "Blica" razgovarala je sa predsednikom SUNBOR-a u Kragujevcu, pukovnikom i istoričarem Željkom Zirojevićem koji nam je i pokazao fotografiju Stevinog brata Šimuna, streljanog 23. oktobra u Kragujevcu. Prilikom posete spomen-kompleksu u Šumaricama, na "zidu plača", ispod imena streljanog Šimuna Filipovića stajao je prazan prostor za fotografiju. Kustos muzeja Marko Terzić rekao nam je da nikada nisu došli u posed fotografije tragično nastradalog Stevinog brata koji je tokom streljanja odbio da otkrije svoje hrvatsko poreklo i tako izbegne sigurnu smrt.

Šimun Filipović, najstarije dete Antuna i Ivke Filipović, nakon njihove smrti preuzeo je brigu o svojoj mlađoj braći i sestri. Visok, jak, izrazito plemenit i skroman, ljudina, kako o njemu svedoče potomci porodice Filipović, nije krenuo stopama mlađe braće Steve i Nikole koji su se priključili partizanima. On je bio zaslužan da na stolu uvek bude hleba za njegovu braću i sestru. Kobnog 23. oktobra 1941. Šimun je odveden u kolonu smrti zajedno sa više od 2.300 Kragujevčana, civila, monstruzno streljanih u Šumaricama. Prema svedočenjima, Šimun je mogao da se spasi, budući da je po poreklu bio Hrvat, ali je on odbio da se izjasni o svojoj nacionalnosti kako bi nastradao zajedno sa svojim sugrađanima. Svojim herojstvom ušao je u istoriju.

Na inicijativu "Blica", a uz dobru volju i na obostrano zadovoljstvo SUBNOR-a i Muzeja, Šimun je konačno dobio zasluženu fotografiju ispod svog herojskog imena.

SVEDOCI TRAGEDIJE U KRAGUJEVCU

Kustos muzeja Marko Terzić je u okvir, koji je do sada bio prazan, postavio sliku Šimuna Filipovića, koji je, kao i njegov brat, bio predratni komunista, i radnik Vojnotehničkog zavoda.

- Danas smo dobili dragocenu fotografiju, koju do sada nismo imali u svojoj arhivi, a na njoj je Šimun Filipović, rođeni brat Stjepana Filipovića. Zahvaljujući saradnji sa SUBNOR-om Kragujevca i zalaganju pukovnika Željka Zirojevića, fotografiju smo postavili. Sada ljudi koji dođu u muzej mogu da vide, osim imena, i lik jednog od ljudi koji su streljani ovde u Šumaricama i dali svoj život za slobodu - kaže Marko Terzić, kustos Spomen parka "Kragujevački oktobar".

[You must be registered and logged in to see this image.]

Predsednik SUBNOR-a Kragujevac, pukovnik i istoričar Željko Zirojević, doneo je retku fotografiju Šimuna, brata Stjepana Steve Filipovića, koji je u partizanskim redovima bio poznat i kao Steva Kolubarac.

- Šimunovu sliku smo pronašli u novinama koje su izlazile nekada u Metkoviću, a objavljena je 1953. godine. U svojim istraživanjima o sudbini porodice Filipović, došli smo do nje. Zato smo, zbog dobre saradnje sa Spomen parkom, upotpunili njihovu zbirku, koja trajno svedoči o jednom zlom vremenu i tragediji koja se dogodila u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine - kaže pukovnik Željko Zirojević.

SRBIJA ČUVA SEĆANJE NA STJEPANA

Porodica Filipović je došla iz rodnog Opuzena (Hrvatska) u Kragujevac. Doselili su se u skromnu kućicu u naselje Palilule, da bi radili u Vojnotehničkom zavodu, fabrici koja je tada tražila radnike sa svih strana. Na kući koja nosi broj 19 i danas stoji spomen ploča koja svedoči da je u njoj živeo narodni heroj Stjepan Filipović. U istom naselju postoji i ulica koja nosi njegovo ime. Osim Šimuna, koji je streljan u Šumaricama, imao je i brata Nikolu, koji je poginuo kao partizan u bici na Zelengori 1943. godine.

SRBIJA ČUVA SEĆANJE NA STJEPANA

Porodica Filipović je došla iz rodnog Opuzena (Hrvatska) u Kragujevac. Doselili su se u skromnu kućicu u naselje Palilule, da bi radili u Vojnotehničkom zavodu, fabrici koja je tada tražila radnike sa svih strana. Na kući koja nosi broj 19 i danas stoji spomen ploča koja svedoči da je u njoj živeo narodni heroj Stjepan Filipović. U istom naselju postoji i ulica koja nosi njegovo ime. Osim Šimuna, koji je streljan u Šumaricama, imao je i brata Nikolu, koji je poginuo kao partizan u bici na Zelengori 1943. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Njegova fotografija postala je simbol borbe protiv fašizma: Stjepan Stevo Filipović

Istorijska sudbina Stjepana Filipovića, Hrvata koji je dao život u borbi protiv fašizma i nacizma, takva je da je u njegovom rodnom Opuzenu njegov spomenik srušen 1991. godine. U Srbiji se sećanje na njega čuva, kako u Valjevu, gde je ubijen, tako i u Kragujevcu, gde je živeo, radio, i u kome mu je stradao brat.

blic.rs

Gost

Umetnost i vino: "Šumadija u Andrićgradu" 29. jula
U organizaciji udruženja vinara Šumadije, u Galeriji Andrićevog instituta "Lubarda" u Andrićgradu 29. jula u 19 časova biće svečano otvorena izložba umjetničkih slika grupe autora pod nazivom „Umetnost i vino“ koji su u vinu, vinovoj lozi i čokotima pronašli svoju inspiraciju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Učešće u izložbi uzeli su: Sergej Aparin, Dejan Babović, Žarko Vučković, Božidar Damjanovski, Vasilije Dolovački, Željko Đurović, Ljubomir Lacković, Aleksandar M. Lukić, Predrag Peđa Milošević, Jasna Opavski, Vidan Papić, Vojislav Radovanović, Slobodanka Rakić Šefer, Nebojša Savović Nes, Sanja Sremac, Bisenija Tereščenko, Predrag Peđa Todorović i Milan Tucović. Izložbu će svečano otvoriti autor postavke, vajar Nebojša Savović Nes.

Neposredno nakon otvaranja izložbe na Trgu Nikole Tesle biće upriličeno svečano otvaranje Festivala šumadijskih vina.

Manifestaciju "Šumadija u Andrićgradu" upotpuniće muzički program u okviru kojeg će bend „Lesandrum Kvartet“ održati koncert džez, bluz i evergrin muzike.

**Učlanjen** : 04.01.2012

U Modernoj galeriji otvoren Ljubin spomen atelje

U valjevskoj Modernoj galeriji danas je obeležena prva godišnjica smrti slikara
Ljube Popovića (1934 - 2016) otvaranjem njegovog spomen ateljea sa
bibliotekom prenetom iz njegovoh ateljea u Parizu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Otvorena je i nova postavka Ljubinih slika, takođe na spratu Moderne galerije, koju je pre 35 godina osmislio i do smrti kao njen "spiritus movens" vodio Ljuba Popović.

"Godinu dana bez Ljube Popovića sigurno je najtežih godinu dana Moderne galerije. Teško je kad neko ko da boju i ton Modernoj galeriji ode, a vi ostanete sami da tu boju i ton poštujete, čuvate, negujete i pokušavate da to na neki način nastavite", rekao je danas direktor Moderne Galerije Vojislav Jovanović.

On je kazao da se nada da je Moderna galerija za godinu dana uspela da sačuva i boju i ton, koju joj je Ljuba dao.

"Imali smo to zadovoljstvo da u Modernoj galeriji vidimo jednu od najvećih izložbi Ljube Popovića organizovane na prostorima bivše Jugoslavije, koju je videlo preko 12.000 posetilaca, a od toga je preko 10.000 ljudi bilo van Valjeva", dodao je Jovanović. Ljubina supruga Slavica Batos kazala je danas kako mu je bilo jednako važno da, kao i slike, budu sačuvane i njegove knjige, odnosno njegova biblioteka. "Za života se nebrojeno puta pitao, šta će biti sa mojom biblitekom? Zato nam je bilo bitno da se nađe neko mesto koje je lepo i sugurno, da ta Ljubina biblioteka nastavi da postoji. Na isto mesto želeli smo da prenesemo i de Ljubinog ateljea da se vidi kako je i sa čime je radio, svi ti njegovi slikarski rekviziti", navela je ona.

Prema njenim rečima tu je i mala izložba sa fotografijama na kojima se vidi kako su njegovi ateljei izgledali, od prvog do poslednjeg, stripovima, publikacijama, časopisima koje je Ljiba čitao, kao i knjige iz njegovog detinjstva. Ljubina porodica je Modernoj galeriji poklonila i dve Ljubine slike, jedna je skoro završena, dok je druga u početnoj fazi, a obe su rađene nedugo pre nego što se slikar razboleo.

"Počeo je istovremeno da radi na četiri slike. Dve smo doneli u Valjevo, dve su ostale u Parizu, pokazaćemo i njih jednog dana", rekla je Slavica Batos. Dodala je kako je novi prostor u Modernoj galeriji "zahvalan za male i intimne izložbe" i da će verovatno i ubuduće organizovati izlobe.

U Modernoj galeriji danas se okupio veliki broj Ljubinh prijatelja i poštovalaca na omažu povodom godišnjice njegove smrt, kao i porodica.
b92.net

**Učlanjen** : 04.01.2012

Izložba "Success" Srđana Đileta Markovića

Datum održavanja: 21.09.2017 - 21.10.2017

Pozivamo vas na otvaranje izložbe "Success" Srđana Đileta Markovića 21. septembra u
19 sati u New Moment galeriji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložbu "Success" su kao koautori osmislili Đile Marković, slikar, frontmen benda Supernaut i ključna figura beogradske andergraund
scene, i Lazar Sakan, vlasnik galerije New Moment. Obuhvata ukupno šest radova povezanih "mantrom uspeha".

"Sve izložene slike su nastale ove godine. Hteo sam da priredim Điletovu izložbu, ali u startu nismo imali zacrtan concept, već je
izložba nastajala u hodu. Ideja je bila da krenemo od jedne slike, pa da vidimo kako će ona da utiče na sve druge. Igra slučaja je
bila da se meni svidela slika Gitariste i od nje je sve počelo. Za pet meseci bile su gotove i ostale slike iz serije "Success", a "Mantra"
nekako sublimira celu izložbu", kaže Sakan.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U osnovi Điletove "Mantre" je "Primov algoritam".

"Zovu ga pohlepni algoritam. On je jedan od obrazaca novog industrijskog dizajna. Kako spakovati što više informacija na što
manje prostora. Tako se pakuju matične ploče, automobilski motori... Neodoljivo podseća na neku indijsku mandalu",
objašnjava Marković.

Postavka će moći da se pogleda do 21. oktobra, a stub koji je oslikao Đile Marković ostaće stalni deo galerije New Moment.

urbanbug.net

**Učlanjen** : 04.01.2012

Kragujevačka “Rima” u Beogradu

Izložbom akademika Vladimira Veličkovića u Beogradu otvoren novi galerijski prostor.
Ako hoćemo da se bavimo decentralizacijom kulture, naša galerija može da bude primer,
kaže vlasnik Aleksandar Milojević

[You must be registered and logged in to see this image.]

PRVO pozorište u Srbiji, prvi orkestar, prvu gimnaziju, južno od Vojvodine imao je Kragujevac. Dosta
učenih i obrazovanih ljudi poteklo je iz ovog grada. Na te duboke korene oslonila se i galerija “Rima”.
Ovo, za “Novosti”, kaže Aleksandar Milojević, vlasnik ovog likovnog i kulturnog centra, koji je kao
kragujevački “izvozni proizvod” u prestonici minule srede otvorio svoje “predstavništvo”, u Pariskoj
ulici broj 8 i to sa izložbom novih radova srpskog i francuskog akademika Vladimira Veličkovića.

Tokom poslednje decenije “Rima” je kragujevačkoj publici približila opuse Ivana Radovića, Milana Konjovića,
Marka Čelebonovića, Ivana Tabakovića, Ljubice Sokić, Koke Jankovića, Nedeljka Gvozdenovića, Stojana
Ćelića, Miodraga B. Protića, Petra Omčikusa, Bate Mihailovića, Đorđa Ivačkovića i drugih velikana 20. veka,
ali i dela savremenika - Veličkovića, Otaševića, Damnjana, Todosijevića, Grozdanića... U ovoj galeriji izlagali su
i Mrđan Bajić, Marko Crnobrnja, Biljana Đurđević, Saša Marjanović, kao i najmlađi autori poput Tadije Janičića
i Ivana Šuletića.

- Mnogima je u startu bilo čudno zašto je “Rima” u Kragujevcu, a ne u Beogradu - priča Milojević. - Ako hoćemo
da se bavimo decentralizacijom kulture, naša galerija može da bude primer u kom smeru treba ići. Osećao sam
da bi trebalo nešto uraditi van Beograda, što bi bilo kvalitetno, sa dobrim programima, i da će to u Kragujevcu
mnogo više skrenuti pažnju i ljudima u kulturi i mimo nje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Trudeći se da svakom novom izložbom dostignu najviši kvalitet, “Rima” je u Kragujevcu uspevala da stvori
likovnu ponudu koja je nekada bila i bolja od prestoničke.
- Sreća je bila da smo uvek mogli da radimo izložbe koje su bile od značaja - nastavlja sagovornik. - Nisu
to bile samo postavke prvoklasnih umetnika, već su na njima bila i važna dela.
Tokom minule decenije tako je uz ovu galeriju stasala jedna nova generacija mladih posetilaca:
- Oni sada znaju šta znači umetnost - dodaje Milojević. - U Kragujevcu postoji Filološko-umetnički fakultet,
a njihovi studenti posećuju sve naše izložbe, pojedini profesori im u galeriji i drže mala predavanja. Kao
kustosa imamo i stalno zaposlenog istoričara umetnosti. Mnogi ljudi danas stav o umetnosti i umetnicima
stiču preko medija, gde se veći značaj daje komercijalizaciji, a naši redovni posetioci već drugačije
vrednuju likovna dela.

[You must be registered and logged in to see this image.]

..................

**Učlanjen** : 04.01.2012

...................

I u svom beogradskom prostoru, kaže Milojević, nastaviće da koračaju putem koji su krenuli, opredeljujući
se prvenstveno za proverene vrednosti, kako na izložbama, tako i mimo njih.

- U novije vreme, klima se u Beogradu menja nabolje. Ima dosta programa, a iz te količine se dometi povećavaju.
Veliki podsticaj i vetar u leđa je otvaranje Muzeja savremene umetnosti. Vidi se da su ljudi željni kulture i novih
sadržaja. Žao mi je što u Beogradu nema više profilisanih galerija, više nekakvih mikro-kulturnih centara -
zaključuje vlasnik “Rime”, koja u svojoj izdavačkoj delatnosti ima monografije o slikarima Ljubici Sokić,
Đorđu Ivačkoviću i Vladimiru Veličkoviću, kao i luksuzne kataloge o našim najznačajnijim autorima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

MANjAK VREDNIH DELA
U OVOM trenutku na tržištu postoji veliki problem nedostatka vrednih umetničkih dela autora koji već imaju
čvrste pozicije u našoj istoriji umetnosti. Njihova dela se uglavnom nalaze u muzejima i u nekim važnim
privatnim kolekcijama. Upravo manjak takvih radova je glavni problem za galerijski sistem, jer bi veliki
broj kolekcionara želeo da kupi takva dela. Problem vezan za savremene umetnike je i što kod nas ne
postoje pravila u odnosu galerista i autora. U svetu ugovori to preciziraju, ali je ta praksa od nas dosta
daleko.
CENA SAMOSTALNOSTI
VELIKA je prednost što slobodno radimo bez pritisaka i uticaja, što zvanične institucije kulture, nažalost, ne
mogu, ali je teško što nemamo neku veću pomoć u finansiranju - objašnjava vlasnik “Rime. - Grad Kragujevac
nam je ustupio prostor i pruža finansijsku podršku našim programima, za koje dobijamo i pomoć od Ministarstva
kulture, ali su ta sredstva nedovoljna. U poslednje vreme za neke naše projekte, koje je struka visoko ocenila,
dobili smo poražavajuće malo novca. Čini mi se da bi komisije pre trebalo da se opredeljuju za manje, ali
kvalitetnije programe, koje bi onda značajnije pomogli.

novosti.rs

**Učlanjen** : 04.01.2012

Амерички поп арт

[You must be registered and logged in to see this image.]

Кући легата представљена је изложба „Амерички поп арт” са графикама Ендија Ворхола, Роја Лихтенштајна,
Роберта Раушенберга, Џона Чемберлена, Џејмса Розенквиста и Тома Веселмана. Приказано је више од стотину
оригиналних радова различитих техника који су у власништву галерије „Visconti Fine Art”, основане у Милану
1973. са представништвом у Љубљани.
Поставку је отворио Кајл Скот, амбасадор САД у Београду. Он је подсетио да су педесете и шездесете године
прошлог века у Америци биле период великих промена, технолошког, демографског и индустријског бума. Према
његовој оцени, индустријски производи су дошли до сваког човека. Куће су постале јефтиније, веће и доступније
свима, и то са телевизором, па је и култура ушла у свако домаћинство.
– Тако су ови уметници, чија дела видимо на изложби, производ тог конзумеризма, као што сам ја производ беби
бума – казао је амбасадор.
Уметници чија су дела приказана стварали су независно један од другог, али су потекли из сличних животних
услова.
Тако дизајнер Рој Лихтенштајн воли да ствара своје слике као да су стрипови, а Џејмс Розенквист, који је радио
на рекламама и билбордима, слика слободним стилом помало политичке поруке против Вијетнамског рата. Том
Веселман, илустратор и цртач стрипова, у сликама женских актова огромних формата јарких боја руши сексуалне
табуе.
Џон Чемберлен је правио скулптуре од аутомобилског отпада, Енди Ворхол, који је цртао рекламе за ципеле,
први је насликао увеличане, најпростије предмете из свог окружења и портрете америчких јавних личности,
у серијама, слично исечцима са филмске траке.
Изложба је приређена уз помоћ Средњоевропског културног центра Нови Сад, организатори су Алина Мара Вујић
и Михајло Несторовић а дела су у власништву Лазара Вујића и Живе Шкодлар Вујић.

politika.rs

**Učlanjen** : 04.01.2012

Izložba Zbirke umetničkih dela Univerziteta u Kragujevcu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zbirka sadrži oko dve stotine umetničkih dela, mahom slika, dosta grafičkih listova, ali i
nekoliko skulptura galerijskog formata.
U zbirci umetničkih dela Univerziteta u Kragujevcu, između ostalih, nalaze se dela: Boška
Karanovića, Lazara Vujaklije, akademika Stojana Aralice, Voje Stanića, Jovana Soldatovića,
Nikole Koke Jankovića i drugih.
Autor izložbe je dr um. Bojan Otašević, vanredni profesor Filološko-umetničkog fakulteta
Univerziteta u Kragujevcu, dok je likovno-grafičko oblikovanje kataloga izvršio Vladimir
Ranković, vanredni profesor Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Izložba u Univerzitetskoj galeriji biće otvorena do 15. februara 2018. godine.

ritamgrada.rs

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 11.05.2018

[You must be registered and logged in to see this image.]

МАРКО ЧЕЛЕБОНОВИЋ (1902–1986)

Ауторке: историчарке уметности др Лидија Мереник, др Ана Богдановић и Невена Мартиновић

Програм обележавања педесет година постојања Галерије Српске академије наука и уметности завршава
се великом ретроспективном изложбом радова сликара и академика Марка Челебоновић (1902-1986).
Она се реализује у организационом партнерсту са Галеријом РИМА и у сарадњи са наследницима из
породице Челебоновић и најзначајнијим музејским институцијама у Србији.

Поставка представља Челебоновићево сликарство кроз селекцију најбољих дела из колекција Народног
музеја, Музеја савремене уметности, Уметничке збирке САНУ, Галерије Дома војске Србије у Београду,
Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду и Народног музеја у Краљеву. Значајан део експоната
чине ремек-дела из Челебоновићеве породичне заоставштине, као и одабрани радови из приватних
колекција.

Од најранијих слика и цртежа из двадесетих година, преко амблематских дела српског међуратног модернизма
из четврте деценије, кроз колористички виртуозна остварења из педесетих и шездесетих година XX века,
све до такозваних „белих” слика насталих у последње две деценије уметниковог живота – изложба ће, кроз
пажљиву селекцију радова, приказати Челебоновићев целовити стваралачки пут.

Захваљујући новим увидима у Челебоновићев живот и дело, као и савременим тумачењима његовог
стваралаштва (изнетим у недавно објављеној монографији о уметнику у издању Галерије РИМА), изложба ће,
поред ретроспективног карактера, понудити и сасвим нове углове за посматрање и разумевање сликарства
Марка Челебоновића и њега као уметничке личности.

sanu.ac.rs

**Učlanjen** : 11.05.2018

Izložba velikana srpskog slikarstva

"Српско сликарство XX века (1900 - 1950)“

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba "Srpsko slikarstvo XX veka (1900 - 1950)", na kojoj je predstavljen antologijski izbor
iz privatnih zbirki otvorena je u četvrtak uveče u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba "Srpsko slikarstvo XX veka (1900 - 1950)", na kojoj je predstavljen antologijski izbor iz privatnih
zbirki otvorena je u četvrtak uveče u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije.
Organizatori su Medija centra "Odbrana" i Fondacije "Plavo", a postavka pruža dobar uvid u genezu
i razvojne etape srpskog slikarstva prve polovine prošlog veka.

Izloženi su radovi 43 autora, među kojima su Nadežda Petrović, Leon Koen, Marko Murat, Beta Vukanović,
Kosta Miličević, Jovan Bijelić, Ignjat Job, Sava Šumanović, Ivan Radović, Živorad Nastasijević,
Milan Konjović, Veljko Stanojević, Petar Lubarda...

Izložbu je otvorio Nikola Mirkov koji je kazao da je pred poštovaocima umetnosti izuzetna prilika
da se upoznaju sa vrhunskim ostvarenjima srpskih slikara čija su dela krasila privatne zbirke.

Pročitajte još - Izložba "Srpsko slikarstvo XX veka (1900 - 1950)" u Beogradu

Autor izložbe, dugogodišnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac, kazao je da se zahvaljujući delu
i delovanju Nadežde Petrović srpsko slikarstvo tokom prve decenije 20. stoleća našlo u samoj matici
likovnih aktuelnosti.

"Korak dalje u nastojanjima da se oslanjanjem na sopstveno likovno i duhovno nasleđe izgradi jedan
istovremeno autentičan i savremena nacionalni izraz, napravili su članovi grupe Zograf, u prvom
redu njeni osnivači i čelnici Živorad Nastasijević, Vasa Pomorišac i Sibe Miličić", kazao je Mirkov.

Izložba je otvorena do 26. decembra 2018.

Ceo projekat podržali su Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat za kulturu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

novosti.rs

**Učlanjen** : 11.05.2018

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba slika i skulptura troje profesora iz Trebinja u kragujevačkoj
Galeriji „Mostovi Balkana”

zložbena postavka slika i skluptura pod nazivom „Transfigurcija vremena i prostora”
autora profesora sa Akademije likovnih umjetnosti Trebinje: Radmile Lizdek, Sava
Rupića i Branka Milanovića, otvara se večeras, u Gradskoj galeriji „Mostovi Balkana”
u Kragujevcu.

„Pitanja koja prodiru u samu srž suštine našeg postojanja u svetu
prolaznosti i propadanja stavljaju umetničko stvaralaštvo kao neverbalnu
komunikaciju između epoha i generacijsku sponu, u kontekst kreatora
kontinuiteta života kao opšteg života, života čovečanstva a ne pojedinca.
Uloga umetnosti u ovom procesu premošćavanja među životima, nad
rekom smrti koja protiče ispod tog mosta čovečanstva, jeste božanskog
karaktera. Umetnost predstavlja refleksiju nastanka sveta
u svim kreativnim potencijalima. Život, održan neprikosnovenom voljom
te sam po sebi predstavljen kao pozitivan potencijal sveta”, napisala je
Jelena Ivanović, kustos u katalogu izložbe.
Na ovoj izložbi umetnici Radmila Lizdek, Savo Rupić i Branko Milanović
predstavljaju se zajedničkom izložbom koja predstavlja stvaralaštvo ovo
troje profesora sa Fakulteta likovnih umetnosti u Trebinju u poslednje dve godina.

danas.rs

**Učlanjen** : 11.05.2018

Radovi naših velikana u Galeriji „Haos”

[You must be registered and logged in to see this image.]

Дело Мila milunovića

U prostoru Galerije „Haos” od večeras u 20 sati pa do 24. februara nalaziće se radovi na papiru (crteži, pasteli, akvareli, grafike) nekih od najvećih imena naše umetnosti iz privatne kolekcije Aleksandra Ostojića iz Valjeva. Reč je o retkoj prilici da se vide dela Šumanovića (crtež nabavljen od malog francuskog aukcionara), Marka Čelebonovića, Mila Milunovića, Dada Đurića, Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića, Radovana Kragulja, Mihaila Petrova, Dragana Lubarde, Marka Velka...

Kako za medije kaže Borka Božović, istoričarka umetnosti i direktorka Galerije „Haos”, formiranje umetničke kolekcije uvek je zavisilo od više faktora.

– Ova koju mi predstavljamo, zapravo jedan njen deo, samo radove na papiru, nastala je sticajem okolnosti jer je vlasnik, inače režiser po vokaciji, putovao svetom, boraveći u zemljama sa tri kontinenta i baveći se raznim poslovima, te tako dospevao do mnogih umetnina. Budući da je bio u prilici da se sretne sa delima raznih umetnika, on se prevashodno opredeljivao za skupljanje autora sa ovih naših prostora. Kada mu je Miloš Šobajić poklonio prvu sliku i kada je otkrio aukcijsku kuću „Hotel Drouot” krenuo je na tridesetogodišnji put kolekcionarstva – objašnjava ona i dodaje da je Ostojić obilazio male aukcijske kuće, pratio licitacije uživo i preko interneta, tragao za retkim izdanjima knjiga po buvljacima, knjižarama ili elitnim aukcijskim kućama. Svoju kolekciju od četrdeset slika i stotinu radova na papiru predstavio je, u smanjenom izboru, u konzulatu Srbije u Njujorku, gde su se mogla videti dela najvećih imena jugoslovenske umetnosti.
Privatne kolekcije su, u svakom slučaju, živi organizmi, podložni promenama, dodaje Borka Božović, a kolekcionarstvo je i u službi očuvanja kulturne baštine jedne sredine. Ono pruža i prostor za edukovanje najrazličitije publike, pogotovo kada se prezentira u javnosti. Izlaganje i publikovanje je važan aspekt ove pasionirane delatnosti.

politika.rs

» Aktuelna dešavanja u IT svetu
» Etnografske izložbe s živim ljudima - ''Egzotični primerci''
» Kontroverzni umetnik ubio 9.000 leptira zbog jedne izložbe