Anegdote o poznatim ličnostima

Teško bolesnom Antistenu dolazi u posetu Diogen,držeći u ruci mač.

Nakon što je Antisten izgovorio "Ko bi me mogao osloboditi ovih muka?"

Diogen odgovori "Ovaj ovde" pokazujući na mač.

Tada odgovori Antisten "od muka-rekao sam,a ne od života"   

  

Anonimni novinar: Da li Vam smeta što vas zovu dva mladeža, tri padeža?


Bogoljub Karić: Pa šta, tri od pet nije tako loše.   

  

Čarls Darvin



Često se dogodi da i najobičnije pitanje nanese neprilike i najvećem naučniku. To se dogodilo i Darvinu kada mu je njegova mala nećakinja postavila pitanje u obliku zagonetke:

- Šta ima mačka, a nema ni jedna druga životinja?

Darvin je dugo razmišljao i na kraju je ipak odustao. Devojčici kojoj je bilo veoma drago što je dovela Darvina u takvu nepriliku, odgovori:

- Oh, dragi striče, zar zaista ne znaš to? Pa zna se - mačiće!

Andre-Mari Amper



Andre-Mari Amper, poznati fizičar, je bio veoma rasejan čovek. Jednom izašavši u šetnju, na vratima je okačio papir da nije kod kuće: " Izašao sam. Amper!" Vrativši se iz šetnje dođe do kuće. Pročitavši da nije kod kuće, vrati se i nastavi šetnju.

Posle sednica Udruženja književnika , obično bi svi
sišli u Klub književnika.Ivo Andrić bi svima , diskretno ,
platio piće.
Jednom prilikom  mu je prišao Ivo Kusalić , vlasnik
kluba i pitao :
“ Druže Andriću , večeras imamo divnu kolenicu ,
mladu jagnjetinu , sjajne bifteke , hladnu guščiju džigericu . . .“


Andrić ga je gledao zbunjeno :
„Imenjače , ja danas pre podne 
nisam istovarao ugalj na železničkoj stanici.
Donesite mi , molim vas ,
jedan čaj“.

Дошао је Дучић Јови Марковићу, који је био помоћник министра иностраних
дела, да му тражи повећање неког отправничког додатка.
Јова Марковић је почео да му чита придику и да му објашњава како је
распикућа и како, на тај начин, никад неће стећи своју кућу.
- "Кућу нећу” одговорио му је Дучић али ћу стећи своју улицу. А Ви већ
имате неколико кућа, али улицу никад нећете стећи!"

Povodom radoznalosti njegovih sugradjana ( Herceg Novog ) i gostiju
da zavire i vide sta radi proslavljni pisac, Andric veli prijateljima:

"Ispitivali Novljani moju kucnu ponocnicu, mladu seljancicu i Konavlja,
sta ja kuci radim.A ona im, cudeci se pricala : 'uci i samo uci!
Po citav bogovetni dan samo uci'

Priča o šeširiću

Winston Churchill volio je pričati priču o dječaku koji je s mola pao u more koje je na tom mjestu bilo vrlo duboko. Neki stari mornar, koji nije mario za opasnost u kojoj bi se mogao naći, skočio je u olujne valove i nakon kraće borbe s morem, sav iscrpljen, izvukao dječaka na sigurno. Dva dana kasnije, majka je dječaka dovela na isto mjesto, tražeći mornara koji je spasio njezinog sina.

Pronašavši ga, upitala je: "Vi ste skočili u more i spasili mog sina?"
"Jesam", odgovorio je mornar.
Majka je tada bez imalo oklijevanja upitala: "No dobro, a gdje mu je šeširić?".

Ишао једном Гете у посету пријатељици која је живела у замку удаљеном неколико километара од града. У једном моменту види он како му неки човек иде у сусрет. Кад је човек пришао ближе, Гете, шокиран, схвати да је то он сам, тај човек, и то у неком необичном оделу. Приказа је потом нестала. Гете је неко време био узбуђен због тог догађаја, али је потом заборавио и живот се наставио даље. Много година касније, враћао се Гете од те исте пријатељице назад у град, и кад је стигао до оног места одједном се сети оног ондашњег догађаја и укапира да је то он онда видео -- себе сада! Чак је сада био у истом оном "необичном" оделу (које је у ствари било по најновијој моди, па је и морало да му изгледа необично кад га је видео много година раније).

Branislav Nušić nazvao je neku gospođu kravom i zbog toga dospeo na sud.
Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio. Pre nego se raziđoše on upita sudiju: "Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?" "Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju", odgovori mu sudija. "Do viđenja gospođo", odgovori Branislav Nušić i napusti prostoriju.

Kralj Luj XIV odredio je svom kompozitoru Kuprenu (1668-1739), čuvenom klavsenisti koga su prozvali Fransoa Veliki, kraljevsku platu, ali i isto takav porez! Tako je umetnik bio prisiljen na štednju. Kivan na Kralja-Sunce, Kupren nije želeo da mu pruži ništa više od onoga na šta je službeno bio obavezan. Jednog dana, kralj ga je pozvao na partiju karata. U strahu da ne izgubi još koji dukat, Kupren se ovakvim izvinjenjem ujedno oslobodio i svih budućih sličnih poziva:
- Veličanstvo, jako mi je žao, ali ja ne razlikujem kralja od žandara!

Gluk (1714-1787), koji je dobar deo života proveo u Parizu, gde je i komponovao glavne opere, prisustvovao je jednom prilikom predstavi u Italijanskom teatru. Pevao je čuveni kastrat Kafareli i oduševio publiku. Još dok je trajao frenetičan aplauz, neko upita Gluka:
- Gospodine, šta biste vi dali da pevate kao Kafareli?
- Ni gram onoga što je on dao! – odgovori Gluk sa smeškom

Jaša Hajfec, možda najveći violinista XX veka, prvi put se našao u Parizu 1920. godine. Imao je tek devetnaest godina, a posle nedelju dana u Londonu, ovim se nastavljala njegova prva evropska turneja na kojoj je glas o njegovom čudesnom sviranju stizao već pre njega.
Jašin francuski menadžer jednoga jutra saopštio mu je, sav zadovoljan, kako je upravo "prodao" privatan koncert za naredno veče, što znači dodatan prihod.
- Nemoguće – reče Jaša – sutra imamo karte za Foli Beržer
Taj čuveni pariski kabare u ono vreme bio je prava senzacija. Ali, menadžer se nasmejao i "izvukao" svoj glavni adut: Amerikanka je voljna da plati punu Jašinu cenu kao za javni nastup, pa Foli Beržer može i da sačeka. Ali, Jaša je bio uporan.
- Nemamo drugo slobodno veče u Parizu – mislio je, naravno, na sebe i Samjuela Čozinofa, violinistu koji ga je pratio na svim turnejama te godine.
- Ali – zbunjeno će menadžer – ja ne mogu da kažem gospođi Klark da nećete da svirate za nju samo zato što želite u Foli Beržer!
- Onda joj kažite – mirno će Jaša – da ste pogrešili u vezi moje tarife: ona iznosi 1500 dolara za javne koncerte, ali privatni koštaju dvostruko. To će je odvratiti. Svakako neće hteti da plati 3000 dolara. Tako ćete spasti svoj obraz, a mi ćemo poći u Foli Beržer – zadovoljno je završio Jaša.
Ali, sledećeg jutra menadžer se pojavio i svečano objavio da je gospođa Klark prihvatila i ne trepnuvši! Tako nije bilo druge nego da se vrate karte za Foli Beržer, što je tvrdoglavi Jaša Hajfec teška srca prihvatio.
Te večeri našli su se on i Čoznof u hotelu "Mažestik" u apartmanu stare gospođe. Pored nje koncertu je prisustvovala njena četrnaestogodišnja unuka koja je sve vreme stidljivo gledala u pod i njen učitelj violine, gospodin koji je u svakom predahu uzdisao kako je "divno" ili "veličanstveno". Ceo koncert potrajao je manje od pola sata, onda su se oprostili i izašli. Jaša je uzdahnuo:
- Da sam znao da ćemo ovako brzo obaviti, mogli smo da stignemo u Foli Beržer makar na drugi deo predstave...

Na premijeri opere "Tajni brak" u Beču 1792. godine, kompozitoru Domeniku Čimarozi (1749-1801) priđe neki mladi slikar i laskavo primeti:
- Ja smatram da vi nadmašujete i Mocarta!
- Ja nadmašujem Mocarta? – ljutito poskoči Čimaroza – Mladiću, šta biste vi mislili o čoveku koji bi bio toliko bezobrazan i glup da tvrdi kako ste vi bolji od Rafaela!

Ipak, ova opera, Čimarozino najbolje delo, doživelo je na pomenutoj premijeri senzacionalan uspeh, pa se dogodilo nešto nezapamćeno do tada, a i posle. Car Leopold II bio je toliko oduševljen da je posle premijere odveo u dvor Čimarozu i sve izvođače, pogostio ih, a onda ih sve ponovo odveo u Operu gde su ponovili celo delo iz početka!

Ima kompozitora koji su komponovali na neobičan način. gluk je najradije stvarao sedeći za čembalom napolju, na suncu, uz ledeni šampanjac. A Čimaroza je voleo da komponuje u veselom društvu, uz dosta žagora i galame, dok je pakosni Paizijelo pisao note – isključivo u postelji!

Neki mladi kompozitor doneo je jednom prilikom, sav ponosan, Feliksu Mendelsonu (1809-1847) svoju partituru sa naslovm "Prva simfonija".
- Da li vam je to prvo delo takve vrste? – ozbiljno ga upita Mendelson.
- Jeste, maestro!
Mendelson mu vrati note i ne pogledavši ih:
- Dođite opet kada napišete dvanaestu. Ja sam komponovao dvanaest simfonija dok sam se usudio da nad trinaestom napišem broj jedan.

A kada je Betovenu (1770-1827) njegov brat, koji se naglo obogatio špekulacijama poslao vizit-kartu na kojoj je pisalo "Johan van Betoven, posrednik nekretninama", kompozitor mu je odgovorio sa "Ludvig van Betoven, posrednik mozga".

Ignjac Jan Paderevski, veliki poljski pijanista i državnik (bio je predsednik prve poljske republike 1919) najveća je legenda posle Lista. Svojim velikim oreolom od kose, svojim romantičnim i uglađenim ponašanjem, svojim, govorili su neki, gotovo opipljivim magnetizmom, za veliki deo zemaljske kugle, predstavljao je samo oličenje vrhunskog pijaniste.
Kada ga je slikar Bern Džons video u Londonu kako šeta ulicama, odjurio je prijateljima i ispričao im da je video arhangela koji je sišao na zemlju. Ubrzo posle toga bili su predstavljeni jedan drugom i, kao rezultat, nastao je čuveni portret Paderevskog.
Žene su prosto ludovale za njim, "padale u fras" kad ga ugledaju. One su stajale u redovima samo da ga u prolazu vide, možda i dotaknu, dočekivale su ga i ispraćale na peronima i pristaništima. Često se dešavalo i da obožavateljke u pismima mole Paderevskog da im poklonim pramičak svoje veličanstvene kose. Kada je jedan prijatelj upozorio pijanistu da će, nastavi li da uslišava takve želje, ostati bez kose, ovaj mu, uz zločest osmeh, odgovori:
- A ne. Neću ja ostati bez kose, nego moj pas.

Ništa manje slavni Karuzo na vrhuncu svoje slave nije prihvatao pozive da peva po privatnim prijemima. Ali, jednoga dana stigao mu je poziv jednog multimilionera sa priloženim čekom na takvu svotu da Karuzo nije odoleo i u zakazano vreme pojavio se u rezidenciji. Domaćin ga uvede u salon gde je stajao klavir. Na najveće iznenađenje umetnika, sem klaviriste nije bilo nijednog gosta. Pored klavira sedeo je samo još pas. Karuzo upita domaćina šta želi da mu otpeva, a ovaj reče da mu je svejedno. Pevač, još začuđeniji, pogleda u klaviristu, dogovori se s njim oko arije i – samo što je pustio glas pas poče užasno da zavija. Umetnik se uplašio, prekinuo pevanje, ali domaćin se samo nasmeja i reče:
- Gospodine Karuzo, moj pas zavija čim čuje muziku. Mene je zanimalo da li će možda pri vašem divnom glasu ipak da zalaje!

Pred koncert slavnog pijanistu Artura Rubinštajna posetio je u garderobi poznanik s molbom da mu obezbedi mesto u sali, jer su sve karte bile prodate.
- Ja mogu, zaista, da vam ponudim samo jedno mesto - odgovorio je Rubinštajn.
- Divno. A gde se nalazi to mesto? - radosno je zapitao čovek.
- Za klavirom.

Kada sam bio mali, prišao sam jednoga dana kolicima nekog piljara i, iskoristivši priliku dok je taj razgovarao s mušterijom, ukrao sam mu jednu krušku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. Čim sam zagrizao krušku, osetio sam grižu savesti. Vratio sam se piljarovim kolicima, stavio sam ukradenu krušku na njeno mesto i uzeo drugu… zreliju!

Mark Tven - definicija savest

Za Nikola Paganinija italijanskog virtuoza na violini i kompozitora vezano je mnogo anegdota. Postoji i legenda da je na jednom koncertu svirao samo na jednoj zici. Posle jednog koncerta potrazio je kociju da ga odveze kuci. Kocijas koji je prepoznao slavnog violinistu rekao je:
- Za Paganinija 20 lira!
- Zasto tako mnogo? zacudio se se Paganini
- Zato sto sam toliko platio ulaznicu za vas koncert na kome ste svirali samo na jednoj zici!
- Dobro - rekao je violinista - platicu ovu sumu, ali pod uslovom da me odvezete SAMO NA JEDNOM TOCKU!


Vise anegdota potvrdjuje da je Paganini bio tvrdica.
Kada su mu prijatelji savetovali da se ozeni rekao je:
- Da se ozenim, pa da ona besplatno slusa moje stvaranje

Kada je Gandi studirao pravo na koledžu u Londonu, imao je profesora čije je prezime Piters, koji je osećao animozitet prema Gandiju, i zato Gandi nikada nije spustio glavu pred njegovim (profesorovim) "argumentima" koji su bili veoma česti!
Jednog dana , gospodin Piters je ručao u trpezariji Univerziteta i Gandi je došao sa svojim poslužavnikom i seo pored profesora. Profesor je u svojoj aroganciji, rekao: "Gospodine Gandi: vi ne razumete ....svinja i ptica ne sede zajedno da jedu ", na šta mu je Gandi odgovorio, "Ne brinite profesore , ja ću odleteti",
i otišao je i seo za drugi sto . Gospodin Piters, zelen od besa, odlučuje da se osveti na sledećem testu, ali Gandi reaguje I briljantno odgovara na sva pitanja. Zatim mu gospodin Piters postavlja sledece pitanje:
"Gospodine Gandi, ako hodate ulicom i nađete paket u kome je vreča mudrosti i drugu torbu u kojoj je novac, koji ćete od njih uzeti?" Bez ustezanja, Gandi je odgovorio: "Onaj sa novcem, naravno". Gospodin Piters, nasmejan, reče: "Ja bih na tvom mestu, pre uzeo onu vreću u kojoj je mudrost, zar ne?" "Svaki čovek uzima ono što nema ", odgovorio je Gandi ravnodušno.
Gospodin Piters, već histeričan , piše na ispitnom listu reč "idiot" i daje ga Gandiju. Gandi uzima ispitni list i sedne. Nekoliko minuta kasnije, Gandi odlazi do profesora i kaže:
"Gospodine Piters, vi ste potpisali test, ali mi niste dali ocenu".

Nauči da brojiš
Iako nije bio talenat za muziku, Ajnštajn je volio da svira violinu sa poznatim orkestrima. Jednom prilikom, očito iznerviran Ajnštajnovim pogrešnim brojanjem taktova, dirigent je viknuo:
– Ajnštajne, nauči da brojiš!

Mark Tven u njujorškom hotelu

Pojavio se jednog dana Mark Tven u nekom njujorškom hotelu s kovčegom i jednim dugačkim užetom. Kad se hotelijer malo pobliže zainteresovao za tu neočičnu opremu, Mark Tven mu odgovori:

Ovo uže mi služi ukoliko kojim slučajem u hotelu izbije požar. Tada se po užetu lako mogu spustiti s prozora..
Sjajna ideja, gospodine Tven! – prekide ga ovaj, ali vas moram upozoriti da je kod nas običaj da gosti s užetom za prenoćište plaćaju unapred.

(Ošišani jež, 1938.)

Dovitljivost

Zmaj Jova je prvih godina svoje lekarske prakse u Beču stanovao u Porculangase, a leto provodio u obližnjem selu, gde je već prvih dana doživeo malu neprijatnost. Pored njegovog stana, govedar je rano izjutra besno duvao u rog. Ali se on brzo doseti:

Marija! Zovne on domaćicu.
Kad se govedar večeras bude vraćao s paše, zadrži ga i dovedi ga k meni da malo porazgovaramao.

Uveče se govedar pojavi.

Čuješ – reče mu Zmaj. – Ja volim rano da ustajem, da uživam u svežem jutru… Daću ti svakog jutra po dva seksera ako budeš duvao pred mojim stanom i budio me.

Govedar, srećom, primi za sutrašnji dan dva seksera i ujutru poče duvati iz sve snage. Tako trećeg i četvrtog dana a kad se petog pojavi, gazdarica ga otprati bez seksera. Govedar se naljuti.

.. To li je? Hoćeš da ti sviram besplatno? E, neću vala, da te budim džabe!
I promeni ulicu. Tako se Zmaj za osam seksera oslobodio neželjene muzike.

(Neven, 1983)