Nagrade i priznanja

Uručene nagrade "Vitez poziva" za 2016. godinu


Beta/blic

Nagrade "Vitez poziva" za 2016. godinu uručene su večeras, 
tradicionalno na Svetski dan ljudskih prava, piscu i pozorišnom
 kritičaru Laslu Vegelu, sudiji Apelacionog suda Miodragu Majiću,
 karikaturista Dušanu Petričiću i članu SANU Dušanu Teodoroviću.






Izvršni direktor nevladine organizacije Liga eksperata (Lex) koja dodeljuje to priznanje Božo Prelević rekao je na svečanosti u Narodnom pozorištu u Beogradu da je svim dosadašnjim laureatima zajednička težnja univerzalnom dobru, a da ovogodišnji vitezovi nisu potrošili svoj "entuzijazam i veru u bolju Srbiju", niti su se pridružili velikoj grupi očajnih.


- Oni ne odustaju od zajedničkog interesa, mada znaju da su ovde skoro svaki zajednički interes pojeli oni koji nisu imali vremena za čestitost - rekao je Prelević i dodao da su dobitnici nagrada "istrajno i uporno" težili svojoj viziji i uglavnom platili cenu svoje vizije.
Prelević je kazao da "živimo u vreme muka", u vremenu u kojem "ravnodušnost, razočaranost, obamrlost, uspavljuju i guše svaku želju i svaku nadu", a da je "sve manje dijaloga o suštini" i "javno drugačijih mišljenja".
- Njih su zamenili aplauzi ili nemoć, bez otpora bez suprotstavljanja - rekao je on i dodao da danas u pravu samo onaj ko ima tabloide, policiju i rezervne stranke, a da je stvaran preporod Srbije moguć samo "kristalizacijom duha i implementacijom univerzalnih vrednosti, supremacijom nauke, etike i profesije nad politikanstvom".
Predsednik žirija profesor Čedomir Čupić rekao je obrazlažući odluku o dodeli priznanja, da su nagrađeni idejama i životom pokazali da su uzori za život u skladu sa univerzalnim vrednostima, koje su "mera njihovog delovanja i ponašanja".


Preostali deo teksta

Priznanje akademiku za životno delo: "Dositej" Ljubomiru Simoviću

Po oceni žirija, Simović predstavlja izrazitu kreativnu individualnost i vazda 
kritički budnog posvećenika temeljnim pitanjima naše duhovne i društvene
 stvarnosti.







NAGRADA “Dositej Obradović” za životno delo pripala je pesniku, dramskom piscu i esejisti,
akademiku Ljubomiru Simoviću.

Po oceni žirija, koji je radio u sastavu: Vojislav Jelić (predsednik), Slavko Gordić, Marko Nedić, 
Dragan Simeunović i Mirko Vasiljević, Simović predstavlja danas, i poodavno, izrazitu kreativnu 
individualnost i vazda kritički budnog posvećenika temeljnim pitanjima naše duhovne i društvene
 stvarnosti.
Nagrada koju dodeljuje Zadužbina “Dositej Obradović” sastoji se od povelje i novčanog iznosa,
 a dobitniku će biti uručena na posebnoj svečanosti.

novosti.rs

"Nušić" Nikoli Milojeviću

Nagrada “Branislav Nušić” za 2016. godinu dodeljuje se Nikoli Milojeviću, 
glumcu u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru, za dramu “Na tragu”






NAGRADA “Branislav Nušić” za 2016. godinu dodeljuje se Nikoli Milojeviću, glumcu u kragujevačkom
 Knjaževsko-srpskom teatru, za dramu “Na tragu”.

Ovaj dramski tekst je, kako se ističe, svojom jednostavnošću, preciznošću i čistotom dijaloga 
na kamerni način predočio kritiku sveta i kritiku svesti. U obrazloženju se dodaje i da je “u traganju
 za dramskom suptilnošću i pronalaženju maksimalno opravdanih jezičkih postupaka, duhovitim
 stavom, produhovljenim stilom tekst sa razlogom poneo nagradu s imenom Branislava Nušića”.
Žiri preporučuje za objavljivanje u ediciji “Savremena srpska drama” za izvođenje u našim 
pozorištima drame - “Nesumnjiva lica” Velibora Mihića, “Haron” Stamena Milovanovića i “Kad kokoši ...” 
Milana Vorkapića.
novosti.rs

Библиотека града – културно срце Београда


Награда „Глигорије Возаровић” уручена „Службеном гласнику” и 
Марији Јанковић, а признање „Марија Илић Агапова” припало Вери Петровић.





Библиотека града Београда, под слоганом: „Културно срце града Београда”, прославила је 86. рођендан.
Уручене су награде „Глигорије Возаровић” и „Марија Илић Агапова”, проглашене најчитаније књиге и, први пут, уручене награде читаоцима године. У музичком програму учествовао је Трио Васил Хаџиманов.
У својој беседи, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, истакла је да је премашен планирани број уписаних чланова: у библиотеку је 2016. уписано укупно 147.407 чланова (било је планирано 145.000).
Број набављених јединица библиотечко-информационе грађе – Фонд Библиотеке града Београда, током прошле године, обогаћен је са 63.812 нових монографских публикација, као и са 6.378 примерака серијских публикација.
Највише јединица библиотечко-информационе грађе набављено је средствима оснивача: Града Београда (30.961), а потом у оквиру републичког откупа (23.497).
Уз подршку Скупштине града Београда, уређени су ентеријер и конзервација бедема у Римској дворани. Тиме је овај значајан археолошки и културни локалитет заштићен и обновљен за културне програме и туристичке посете.
Присутне су поздравили и Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, Јасмина Митровић Марић, изасланица Томислава Николића, председника Републике Србије, и Андреа Радуловић, заменица председника Скупштине града Београда.
Награду „Глигорије Возаровић” за најбољег издавача у 2016. добио је „Службени гласник”.
Одлуку је донео жири у саставу: Јасмина Нинков (председница), Јован Делић и Драган Хамовић. По квалитету и жанровској структури својих издања, по утицају у научним и уметничким круговима, значајан српски издавач, каже се у образложењу жирија, заслужан је за афирмацију културног наслеђа, али и савремених токова у култури.
Награду „Глигорије Возаровић” за најбољег књижара у 2016. добила је Марија Јанковић, књижарка и шефовица књижаре Српска књижевна задруга. Захваљујући високом образовању, истанчаном осећају за књигу, прилагођавању купцима и издавачима и познавању књижевности, каже се у образложењу жирија, постала је изванредан медијатор између издавача и читалаца, односно купаца.
Награда „Марија Илић Агапова” за најбољег библиотекара у 2016. припала је докторанту Вери Петровић, руководиоцу Одељења за матичну делатност Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду.
Од 2006. секретарица је Заједнице библиотека универзитета у Србији, а од 2011. и председница Управног одбора. Од 2009. године главна је и одговорна уредница електронског издања часописа „Високошколске библиотеке”.
Новоустановљена награда „Читалац године” припала је Нади Лазаревић из општине Младеновац, која је прочитала 298 књига, и Љиљани Тадић из општине Чукарица која је прочитала 239 књиге.
 

Најчитанији Орхан Памук

Проглашена је и листа најчитанијих књига страних аутора у 2016:
1. „ЧУДАН ОСЕЋАЈ У МЕНИ”, Орхан Памук, „Геопоетика” (2015)
2. „KАФKА НА ОБАЛИ МОРА”, Мураками, „Геопоетика” (2014)
3. „ПОKОРАВАЊЕ”, Мишел Уелбек, „Booka” (2015)
4. „ВРАНА”, Ерик Аксл Сунд, „Самиздат Б92” (2014)
5. „СНЕШKО”, Ју Несбе, „Лагуна” (2013)
6. „ЦЕНТРАЛ ПАРK”, Гијом Мусо, „Вулкан издаваштво” (2013)
7. „СТАРИ ГРОБОВИ”, Тони Парсонс, „Лагуна” (2015)
8. „АЛЕЈА ПЛАТАНА”, Џон Гришам, „Евро-Ђунти” (2014)
9. „ОРХАНОВО НАСЛЕЂЕ, Алин Оханесјан, „Лагуна” (2015)
10. „СВЕТЛО У ПРОЗОРУ”, Лусинда Рајли, „Лагуна” (2015)

politika.rs

"Zlatna kamila" Radoviću

NA Međunarodnom filmskom festivalu u Džajpuru u Indiji, reditelj i scenarist Miloš Miša Radović, 
koji se predstavio melodramom "Dnevnik mašinovođe", dobio je "Zlatnu kamilu" za najbolju režiju.

Nagrada je svečano uručena Lazaru Ristovskom (na slici), koji igra glavnog junaka, i jedan je od
 producenata "Mašinovođe" ("Zilion film"). "Zlatna kamila" je još jedno priznanje reditelju i filmu 
koji je svetsku premijeru doživeo na prošlogodišnjem festivalu u Moskvi, koji je zatim bio prikazan
 na još dvadesetak internacionalnih festivala, a bio je i naš kandidat za ovogodišnji Oskar.



novosti.rs

"Dobra žena" najbolja u Trstu

Nagrada filmu Mirjane Karanović u Trstu







DEBITANTSKI rediteljski film Mirjane Karanović "Dobra žena", u kojem igra i glavnu ulogu, 
proglašen je najboljim ostvarenjem na 28. filmskom festivalu u Trstu.

Našoj glumici pripala je novčana nagrada od pet hiljada evra na osnovu glasova publike,
 koja i ocenjuje filmove u međunarodnoj konkurenciji.
U Trstu je nagrađen i projekat u razvoju Borisa Mitića "Slatko od ništa", koji nastaje u 
srpsko-hrvatsko-francuskoj koprodukciji.

novosti.rs

Nagrada Radmili Bakočević

Počast operskoj divi za izuzetan doprinos kulturi



NAGRADA za izuzetan doprinos klasičnoj muzici "Muzika klasika" dodeljena je operskoj divi Radmili 
Brakočević, na svečanosti koja je u četvrtak uveče upriličena u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.
- Mnogo se zahvaljujem svim mojim kolegama koji su bili u žiriju za dodelu ove nagrade. Veoma je 
važno kada umetnik dobije priznanje za svoje stvaranje i kada prestane njegovo prisustvo na sceni - 
kaže Radmila Bakočević, koja je svojim raskošnim glasom oplemenila gotovo sve što je bilo napisano 
za lirsko-dramski fah tokom višegodišnje uspešne karijere.


novosti.rs

RAME UZ RAME SA DžEFOM BRIDžISOM: Svetozar Cvetković, 

najbolji glumac na festivalu u Hjustonu

U nagrađenoj drami You go to my head igra usamljenog arhitektu: Osećam se 
malo nestvarno, i istovremeno ponosno





NA upravo završenom 50. festivalu Worldfest u Hjustonu Svetozar Cvetković dobio je prestižnu nagradu kritike za najboljeg glumca The Houston Film Critics Society Best Actor Award, i stigao u isti red sa oskarovcima, Natali Portman, Džefom Bridžisom i Kejsi Aflekom, koji su takođe nagrađeni na najvećoj, jubilarnoj američkoj filmskoj manifestaciji.

Cvetković, koji je svojim glumačkim ostvarenjima obeležio jugoslovenski i srpski film, nagrađen je od svetskih kritičara za ulogu u ljubavnoj drami You go to my head, reditelja, scenariste i producenta Dimitri de Klerka.
- Ovo je lepa vest, pogotovo kada priznanje dolazi od ljudi koji vas ne poznaju, ili vas možda nikada nisu ni gledali. Osećam se pomalo nestvarno, i istovremeno ponosno kad vidim koja su imena svetskog filma među ovogodišnjim dobitnicima nagrada u zvaničnoj konkurenciji festivala u Hjustonu - kaže Cvetković, za "Novosti", napominjući da nije bio u prilici da prisustvuje svečanoj ceremoniji i lično primi ovu nagradu.
Romantična priča You go to my head, kako ističe, dobila je naslov po čuvenoj pesmi Četa Bejkera, ikone džeza, koja se provlači kao lajt-motiv, a u Hjustonu je višestruko nagrađena glavnim priznanjima - za najbolji film festivala, i najbolju režiju.
 Junak koga igram je usamljen čovek, arhitekta koji živi u kući koju je sagradio, i u trenutku kada odluči da je proda sreće ženu koja je doživela nesreću i izgubila pamćenje. Zaljubljuje se u nju i pokušava da je uvuče u svoj život na način da ona oseti kao da su se oni i pre njene nesreće poznavali i bili ljubavni par. Moja partnerka u filmu je Delfin Bedford, koja je kao vrhunski top-model sa velikim uspehom započela glumačku karijeru, sarađivala je sa značajnim rediteljima, a u Hjustonu je bila u nominaciji za nagradu za najbolju žensku ulogu.


Kako ističe, za rad na ovom filmu koji je nezavisna, niskobudžetna produkcija, i koji je svetsku premijeru doživeo u Hjustonu, vežu ga divna sećanja.
- Bila je okupljena mala ekipa, snimali smo 2015. u Marakešu i pustinjskim predelima Maroka, i uvek volim da radim sa rediteljima koji imaju nepokolebljivu autorsku viziju. Dimitri de Klerk je svakako imao u filmu You go to my head, koji je u originalu francuski, samo ima engleski naziv, i mislim da će početkom juna imati jednu zatvorenu projekciju u Beogradu - kaže popularni glumac, podsećajući da De Klerka naša publika poznaje kao producenta filma Gorana Markovića "Srbija, godine nulte".

POVRATAK POZORIŠNOJ SCENI
KAO jedan od onih velikih glumačkih stvaralaca koji je i pozorištu na ovom prostoru utisnuo izrazit i jedinstven pečat, Cvetković kaže i da se posle duže pauze vraća svom repertoaru na beogradskim scenama, i u matičnoj kući, Ateljeu 212. To je i najvažnija vest za njegovu mnogobrojnu publiku kojoj je nedostajao i koja ga očekuje.

novosti.rs

Književna nagrada Prozart pripala Miljenku Jergoviću

MEĐUNARODNA književna nagrada Prozart za 2017. godinu, koju Odbor Međunarodnog književneg festivala "PRO-ZA Balkan" u Skoplju dodeljuje istaknutom autoru za doprinos razvoju savremene književnosti na Balkanu, pripala je književniku Miljenku Jergoviću.

Kako je objaljeno priznanje je dodeljeno za obiman i prepoznatljiv opus pisan bogatim jezikom suptilnog i jezično profinjenog autora.
Odluka za dodelu nagrade Jergoviću izglasana je – jednoglasno od članova Odbora u čijem su sastavu bili Ermis Lafazanovski kao njegov predsednik, umetnički direktor Festivala "PRO-ZA Balkan" Aleksandar Prokopiev i Dejan Trajkoski, direktor Festivala.
- Izuzetno obiman i prepoznatljiv opus Miljenka Jergovića uključuje nadahnute knjige poezije i eseja, ali posebno se ističu njegova prozna dela. Od proznog prvenca, knjige kratkih priča 'Sarajevski Marlboro', do najnovijih dela, Jergović svojim autorskim pristupom isprepliće dokumentarno, autobiografsko i fikcionalno, baveći se prošlošću i sadašnjošću. Njegov bogat jezik i spisateljski stil određuju ga kao suptilnog i jezično profinjenog proznog autora ovih prostora", navodi se u obrazloženju odluke Odbora književnog festivala "PRO-ZA Balkan".
Nagrada će Jergoviću biti uručena na završnoj svečanosti ovogodišnjeg, petog po redu Festivala "PRO-ZA Balkan", 30. maja u Daut Pašin amamu u starom delu Skoplja.

GOST I VLADIMIR PIŠTALO
PORED nagrađenog Miljenka Jergovića, gosti ovogodišnjeg književnog festivala u Skoplju, (koji će biti otvoren u nedelju 28. maja u Daut-pašin amamu), kako je najavljeno, biće i Vladimir Pištalo iz Srbije, Nataša Kramberger iz Slovenije, Murat Đulsoj iz Turske, Anton Baev iz Bugarske, kao i domaći pisac akademik - Vlada Urošević. Specijalan gost festivala biće islandski pisac Bragi Olafson.
O delima autora govoriće umetnički direktor festivala Aleksandar Prokopiev, predsednik Odbora za dodelu nagrade „Prozart“ Ermis Lafazanovski, i moderator Vladimir Jankovski.


novosti.rs

Kinoteka: "Pečat" Oliveri i Božoviću

Svečanom dodelom nagrada i otvaranjem Festivala nitratnog filma, Jugoslovenska 
kinoteka obeležava svoj dan. U gostima 30 direktora i upravnika arhiva iz sveta, 
a pred publikom 46 reprezentativnih filmova







SVOJ dan, 6. jun, Jugoslovenska kinoteka obeležila je svečanom dodelom nagrada Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti, koje su ove godine pripale glumcima Oliveri Katarini i Petru Božoviću.
Posle ceremonije, tradicionalno, kreće Festival nitratnog filma, koji startuje programom "Beograd između dva svetska rata". Reč je o vrednim i značajnim filmovima "Beograd" (1919), "Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije" (1932) i "Beograd" (1932), koji su, kako je istakao Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik Arhiva kinoteke i osnivač i selektor ovog festivala, digitalno restaurisani. Zanimljivo je da su "Beograd", kako se smatra, 1919. verovatno snimili ruski imigranti Ivanov i Matuševič.
"Beograd, prestonicu Kraljevine Jugoslavije" šira publika imala je priliku da vidi na ovogodišnjem Festu. Ovaj dokumentarac delo je Vojina M. Đorđevića, istaknutog predratnog filmskog radnika i publiciste, sekretara prve Državne filmske centrale osnovane 1932, čoveka koji je u Beograd u ono doba doveo Džozefinu Beker i glumca Ivana Petrovića.
"Beograd" iz 1932. jedan je od prvih zvučnih filmova snimljenih na ovim prostorima, a ovu češko-jugoslovensku koprodukciji uradili su Lavoslav Rajhl, Zagrepčanin na radu u Pragu, jedan od osnivača čuvenog filmskog studija "Barandovo", i njegov prijatelj Julijus Šmit.
Festival se ove godine odvija sa naslovom "Pod sjajem zapaljivih zvezda", koji je kao ideja izvučen iz kultnog filma "Algol" Hansa Verkmajstera, jednog od izuzetnih dela ovogodišnjeg programa, a do 16. juna pred našim filmofilima biće 46 naslova. Reč je o filmovima najrazličitijih žanrova, među kojima su i ostvarenja velikih autora kao što su Fridrih Ermler, Žilijen Divivije, Raul Volš, Maks Ofils, Alberto Latuada, Lučijan Pintilije, Marsel Panjol, Vilhelm Diterle, Gustav Molander, Tomu Ucida, Žan Renoar...


Kadar iz filma "Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije"


Jugoslovenska kinoteka ugostiće više od 30 direktora kinoteka iz sveta, upravnika arhiva i filmskih kolekcija, istoričara filma i filmskih arhivista, reditelja i kritičara. U okviru festivala, od 11. do 13. juna biće održan naučni skup "Balkanski film na raskršću", s podnaslovom "Od nitratnog do digitalnog", u organizaciji Fakulteta dramskih umetnosti, čije se teme kreću od filmske baštine i nasleđa, preko žanrovskih i stilskih trendova u savremenom balkanskom filmu, do koprodukcija, distribucije i digitalizacije filmova.
U pratećem programu su i promocije DVD izdanja i knjiga o filmu, a u Jugoslovenskoj kinoteci prvi put će biti organizovan koncert filmske muzike u džez aranžmanima, u izvođenju Katarine Kačunković.

LEGAT MILENE I DRAGANA
DIREKTOR Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, pored letnjeg programa koji će se tokom jula i avgusta odvijati pod naslovom "Varljivo leto 2017", najavio je i najvažnije projekte za jesen.

- Početak naredne sezone u Jugoslovenskoj kinoteci obeležiće otvaranje legata Dragana Nikolića i Milene Dravić, na kome se već uveliko radi, a među velikim projektima do kraja godine su i izložbe o glumcu Svetislavu Ivanu Petroviću i scenografu Veljku Despotoviću - istakao je Pantelić.

novosti.rs

Tamburica fest proglašen za najbolji etno festival u Evropi


Svetska asocijacija festivala, umetnika i izvođača (VAFA) proglasila je 
tamburaški festival "Tamburica fest" za najbolji festival etno muzike u Evropi,
 saopšteno je iz pres službe "Tamburica festa".






Kako se navodi u saopštenju, ta prestižna nagrada biće uručena direktoru Festivala Jovanu Pejčiću, na ovogodisnjem "Tamburica festu" koji će se održati od 20. do 24. juna u centru Novog Sada. 

Pored naše "tamburice", u konkurenciji su bili tradicionalni etno-festivali koji se održavaju u Škotskoj, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Rusiji, Mađarskoj, Kazahstanu, Ukrajini, Bugarskoj itd. 

U obrazloženju za dodelu nagrade, koje je potpisao potpredsednika VAFA, Don Cvetkov, naglašeno je da je „Tamburica fest“ posebna kulturna misija na svetskom nivou i festival koji za razliku od većine, nije biznis nego istinski neguje tradiciju i ima jedinstven karakter za doprinos svetskoj kulturnoj baštini. 

"Presrećni smo jer nam nagrada stiže baš na jubilarni deseti rođendan. Drago nam je da su u Svetskoj asocijaciji festivala prepoznali naš predan rad na očuvanju baštine u okviru kojeg su zastupljeni i objedinjeni svi vidovi umetnosti, od muziciranja, književnosti, dizajna, slikarstva", rekOn je istakao da mu je posebno drago što Novi Sad, evropska prestonica kulture 2021. i omladinska prestonica Evrope 2019. godine, dobija još jedno značajno i prestižno priznanje upravo u oblasti kulture. Na "Tamburica festu" je od 2008. godine nastupilo oko 160 orkestara iz svih krajeva sveta. Ove godine, povodom jubileja, nastupiće oko 600 izvođača među kojima i pobednički orkestri sa prethodnih festivala, novi orkestri u takmičarskom delu kao i Veliki tamburaški orkestar Radio televizije Vojvodine, koji obeležava 60 godina rada, te Akademski ansambl ruskih narodnih instrumenata Moskovske filharmonije sa 50 članova i drugi.ao je Pejčić. 

On je istakao da mu je posebno drago što Novi Sad, evropska prestonica kulture 2021. i omladinska prestonica Evrope 2019. godine, dobija još jedno značajno i prestižno priznanje upravo u oblasti kulture. Na "Tamburica festu" je od 2008. godine nastupilo oko 160 orkestara iz svih krajeva sveta. Ove godine, povodom jubileja, nastupiće oko 600 izvođača među kojima i pobednički orkestri sa prethodnih festivala, novi orkestri u takmičarskom delu kao i Veliki tamburaški orkestar Radio televizije Vojvodine, koji obeležava 60 godina rada, te Akademski ansambl ruskih narodnih instrumenata Moskovske filharmonije sa 50 članova i drugi.



b92.net

Živković je "Velemajstor"

Evropska nagrada našem piscu za ukupan doprinos žanru naučne fantastike







POČASNA titula "Evropski velemajstor" za ukupni doprinos SF žanru na našem kontinentu 
pripala je našem piscu Zoranu Živkoviću (na slici) na godišnjoj konvenciji Evropskog društva 
za naučnu fantastiku koja je održana u Dortmundu, u Nemačkoj.

Titula "evropski velemajstor" dodeljuje se od 2006. godine najizvrsnijim stvaraocima na 
polju naučne fantastike. Živkoviću je već pripala nagrada Evropskog društva za naučnu 
fantastiku kao najboljem evropskom prevodiocu 1978. u Briselu.
Od naših pregalaca na polju SF-a nagrađen je još Ivan V. Lalić (1976), kao najbolji urednik, 
dok je časopis "Emitor" proglašen za najbolji evropski fanzin 2004. godine.
Među ranijim dobitnicima počasne titule su i čuvena braća Arkadij i Boris Strugacki iz Rusije, 
Andžej Sapkovski iz Poljske, Teri Pračet iz Velike Britanije...

novosti.rs

"Andrić" Lengoldovoj

ANDRIĆEVA nagrada za 2016. godinu pripašće Jeleni Lengold za knjigu "Raščarani svet" ("Arhipelag"), odlučio je žiri u kome su sedeli Aleksandar Jovanović, predsednik, Petar V. Arbutina i Mileta Aćimović Ivkov, koji su svoju odluku o laureatu obznanili u ponedeljak u Zadužbini Ive Andrića.

Zbirka "Raščarani svet" sastoji se od "deset pripovedaka u kojima se gradi intimistički svet, obojen intelektualnom skepsom, evokacijom i potrebom za ljubavlju", navodi se u obrazloženju odluke žirija, te se dodaje: "Polazeći od modela klasično shvaćene priče, autorka je svojim pripovedanjem učinila dragoceni iskorak u savremenoj srpskoj prozi".
- Ova nagrada za mene je veoma velika čast, pogotovo što sam je dobila u godini kada se obeležava 125 godina od rođenja Andrića - kaže, za "Novosti" Lengoldova, kojoj će priznanje biti uručeno 10. oktobra. - Priznajem da sam ovu nagradu odavno priželjkivala, jer kao što se svi romanopisci nadaju NIN-ovoj nagradi, tako i svi pisci priča najviše žele da dobiju Andrićevu, najveću nagradu koju pisac priča može da dobije.

NOVOSTI.RS

PRIZNANjE NOVINARKI "NOVOSTI": Turistički cvet Aleksandri Mikati

OVOGODIŠNjI dobitnik najvećeg priznanja iz oblasti turizma "Turisitčki cvet" je Aleksandra 
Mikata, novinar "Večernjih novosti".

Naša novinarka je dobila priznanje u kategoriji za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta
 turističkih usluga, a nagradu je dodelila Marija Labović, direktor Turističke organizacije Srbije. Za
 najbolju manifestaciju nagrađeni su "Dani ludaje" u Kikindi, agencija "Sabra", jer je sklopila više 
od 100 ugovora i dovela više od 135.000 posetilaca, među kojima je najviše bilo onih iz Azije.


novosti.rs