Novo djelo Pabla Picassa “Portret nepoznatog muškarca”, nedavno otkriveno ispod površine jednog drugog njegova djela, izazvalo je veliku znatiželju među stručnjacima i povjesničarima umjetnosti koji su najavili ovih dana i sljedeće korake
Spremaju se, naime, detaljno pretražiti slikarove arhive, koji uključuju pisma, skice, fotografije, a sve kako bi utvrdili koga je to Picasso naslikao na novootkrivenom portretu koji se krije ispod njegove slike “Plava soba” iz 1901. Uz to tko je muškarac na slici, zanima ih i na koji je način bio povezan s Picassom i zašto ga je na koncu preslikao.
Ekipa stručnjaka, koje je angažirala Phillips kolekcija iz Washingtona u čijem se vlasništvu nalazi slika “Plava soba”, nada se da će odogovore na ta pitanja uskoro pronaći u dva Picassova muzeja - u Barceloni i Parizu - i riješiti misterij.
Najveće ljubavi: Pablo Pikaso i njegovih sedam žena
Umetnik je bukvalno uništavao žene sa kojima je bio u vezi, sve su ili obolele od psihičkih bolesti, ili su same sebi oduzele život i zanimljivo je da ga nijedna žena, osim Fransoaz, nije napustila
PABLO Pikaso (1881-1973), jedan od najvećih umetnika svih vremena, voleo je umetnost, boje, platno, boemski život i mnogo žena. Vrhunski španski slikar u svom stvaralaštvu odmicao je daleko ispred svog vremena, čak je i u starosti crtao energijom mladića. I žene je voleo istom strašću i sa 30 i sa 80 godina, one su obeležile njegovu umetnost i život. Bilo ih je bezbroj, ali je samo sedam značilo slavnom slikaru, i najviše uticalo na njegova dela.
Rođen je 25. oktobra 1881. godine u Malagi, na jugu Španije. Kada se rodio babica ga je proglasila mrtvim, ali ga je spasio ujak, po profesiji doktor, koji ga je "naterao" da diše tako što mu je u lice dunuo dim cigarete. Njegovo puno ime je Pablo Dijego Hoze Francisko de Paula Huan Maria de los Remedios Cipriano de la Satistima Trinidad Martur Patricio Cito Ruiz Pikaso... i čine ga imena raznih svetaca, rođaka, dok je prezime po kojem je poznat pripadalo njegovoj majci. Shodno španskom zakonu, deca su dobijala prezime oba roditelja, ali se Pikaso odlučio za majčino, koje je proslavio i upisao u istoriju. Bio je jako vezan za majku, možda čak i više nego što je "normalno", što neki psiholozi i psihijatri tumače kao glavni razlog njegovog prilično čudnog odnosa prema ženama. Njegov otac Hoze Ruiz Blanko bio je učitelj crtanja i slikar, i od njega je Pablo nasledio ljubav prema slikanju.
Počeo je da pravi fenomenalne slike već kao desetogodišnjak, njegov talenat jednostavno nije mogao da ostane neprimećen. Oca je prevazišao jako brzo, ali ga je on podržavao, pronalazio mu modele i motivisao da razvija svoje talente. Već sa trinaest godina imao je prvu izložbu, a savremenici su govorili da Pikaso nikada nije crtao kao dete. Godine 1891. porodica se preselila u La Korunju, a posle smrti sedmogodišnje Pikasove sestre Končite odlaze u Barselonu. Sa samo 14 godina Pablo je uspeo da položi prijemni za upis u umetničku školu, ali nije bio rad da uči. U školi nije podnosio disciplinu, pa su ga često kažnjavali. Pikaso je tada zapisao: “Zatvarali su me u malu sobu sa belim zidovima i klupom na kojoj sam mogao da sedim. Bilo je sjajno, jer sam u miru mogao da slikam po zidovima”.
Otac nije mogao da prihvati njegovu buntovnu prirodu, pa ga šalje u Madrid gde se Pablo upisao u najpoznatiju umetničku školu u državi, Kraljevsku akademiju San Fernando. Dobio je priliku da poseti čuveni muzej El Prado i da se divi radovima Velaskeza, Goje, El Greka...
"Umetnost je laž koja nam pomaže da spoznamo istinu", govorio je Pikaso, a kako ga je smrt jezivo plašila stalno je strahovao da neće završiti ono što je započeo, i često je umeo da kaže: "Za sutra ostavi samo ono što želiš ostaviti nedovršenim, ako umreš”.
Odlučio je da ode u Pariz, koji je tada bio umetnička prestonica Evrope. Godine 1900. našao se u gradu svetlosti gde se upoznao sa pesnikom i novinarem Maksom Džejkobom, koji mu postaje dobar prijatelj. Živeli su zajedno u iznajmljenom stanu, a Maks ga je učio francuski. Nisu imali novca, a biografi pišu kako su u to vreme mnoga Pablova remek-dela završila u peći kako bi se dva siromašna cimera zgrejala. Tada je već počeo njegov bizaran odnos prema ženama. Jedan njegov prijatelj silno je bio zaljubljen u izvesnu Germin, ali je bio impotentan i nije mogao da vodi ljubav sa njom. Pikasu je to bilo jako zanimljivo, pa je rešio da odmeni prijatelja, što ga je potpuno dotuklo, pa je sebi oduzeo život. Ta tragedija Pikasa je "oterala" u "plavu fazu", pa je jedno vreme crtao vrlo melanholične slike u tamnijim tonovima. Ubrzo posle toga bio je opčinjen jednom striptizetom, nacrtao je nekoliko njenih aktova, koji nikada nisu bili javno prikazani. U madridskom časopisu „Mlada umetnost“ objavljuju se njegovi radovi i tada slavni slikar prvi put sliku potpisuje kao Pikaso.
Za njegov uspon dosta je bila zaslužna bogata američka kolekcionarka, Gertruda Stajn, koja je bila oduševljena njegovim radom. Fascinirana Pikasovim delima finansirala ga je i organizovala veliki broj izložbi kako bi se tada mladi umetnik predstavio javnosti. Počeo je da se kreće u boemskim krugovima, zabavama za odabrane renomirane umetnike toga vremena i počinje da biva priznat i poznat. Već 1907. godine, u njegovim i delima Žorža Baka počinje da se prepoznaje novi pravac u modernom slikarstvu. Preovlađuju elementi kugle, kocke i valjka, pa je novi stil nazvan kubizam i imao je izuzetn uticaj na razvoj apstraktnog slikarstva. Pikasov opus je ogroman, prema nekim podacima naslikao je preko 13 hiljada slika, sto hiljada grafika, 34 hiljade ilustracija za knjige i izvajao preko 300 skulptura.
Njegov buran boemski i umetnički život pratio je još burniji ljubavni. Žene su uvek bile njegova najveća inspiracija. Svaka njegova ljubavnica ovekovečena je na platnu, ili obrunto - svaki njegov model završavao je u njegovom krevetu. Jedan Pikasov prijatelj šalio se i rekao da je slavni slikar menjao žene kao slikarske tehnike, jer se vrlo često događalo da je bio u paralelnim vezama. Imao je dve žene, četvoro dece (poslednje dete dobio je u sedmoj deceniji), mnogo ljubavnica, kratkih i dugih veza. Ipak, samo sedam žena bilo je važno u njegovom životu, njih je voleo najviše - model Fernanda Olivije, Eva Guel, balerina Olga Hohlova, Mari-Tereza Volter, slikarka i fotograf Dora Mar, mlada studentikinja umetnosti Fransoaz Žilo i Žaklin Roke...
Jedan od njegovih biografa, Patrik O Brajen, zabeležio je da su Pikasova osećanja prema ženama oscilirala od ekstremne nežnosti do snažne mržnje. Jedino što mu je bilo važno je da žena bude niža od njega, što je bilo teško jer je bio visok tek 163 centimetra.
Nevinost je izgubio u bordelu, a naviku da se zabavlja sa prostitutkama nasledio je od oca, kojem je odlazak u javnu kuću bio redovan nedeljni ritual. Pikaso je verovao da žene postoje da bi njega zadovoljile, a jedna od njegovih najslavnijih slika je "Les Demoiselles d’Avignon", na kojoj je pet golih prostitutki.
Njegova prva ljubav i duža veza bila je Fernanda Olivije (1881-1966). Ušla je u njegov studio kako bi se sklonila od kiše i ostala sedam godina. Žena vatrenocrvene kose, prelepog lica, bademastih očiju i izvajanog tela potpuno je opčinila Pikasa. Zarađivala je tako što je pozirala slikarima i bila je udata, ali to nije sprečilo ljubav sa slavnim slikarom. Zabranio joj je da pozira drugim slikarima, bila je samo njegova. Nacrtao je preko 60 njenih portreta za svega nekoliko meseci 1909. godine. Ulazak Fernande u njegov život označio je završetak njegove "plave faze" i ulazak u "ružičastu". Biografi su pisali da je fernanda bila izuzetno lenja žena, pa je Pikaso radio sve kućne poslove. I to je bilo samo tada, jer su kasnije sve žene koje su živele sa njim morale sve da rade same, nikada nije hteo da im pomogne. Međutim, Fernanda nije mogla da podnese njegovu posesivnost. Imala je i druge muškarce, želela je uvek nešto novo i drugačije, a kada je 1912. godine otišla sa jednim italijanskim slikarom,
Pikaso je imao aferu sa njenom prijateljicom Marsel Humber, koju je zvao Eva Gouel. Ubrzo se iz osvete rodila ljubav, ali Pikaso nije mogao da bude veran, vernost jednostavno nije bila njegov stil. Bio je sa drugim ženama, čak i kada je Eva pala u postelju. Godine 1915. umrla je od tuberkuloze ili kancera, Pikaso je bio uz nju kada je umirala, ali je istovremeno započeo vezu sa mladom Gabi Depardje. Evina smrt ga je jako pogodila, pa jedno vreme nije mogao da se skrasi ni sa jednom ženom, imao je mnogo ljubavnica i veza za jednu noć.
Odlučio je da otputuje u Rim i tamo se upoznao sa ruskom balerinom Olgom Hohlovom. Upoznao je dok je radio na baletu "Parade", bila je to ljubav na prvi pogled, venčali su se već sledeće godine u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Parizu. Međutim, brak je bio buran, pun svađa, vike i prebacivanja. Ona je bila buržujka, želela je da napreduje na društvenoj lestvici, volela je formalne skupove, dok je Pikaso bio boem, voleo je drugačiji način života. Dobili su sina Pola čije je rođenje uticalo i na Pikasov rad, pa je počeo u svoje slike da ubacuje porodične motive, majke koje doje decu. Olga i Pablo bili su u braku 16 godina, ali je za to vreme Pikaso bio sa mnogo žena.
Od svih tih prolaznih avantura najviše je voleo Mari-Terezu Volter, koju je upoznao kada je bila 17-ogodišnjakinja, a on je imao 46. godina. Živela je u istoj ulici u kojoj su Olga i Pikaso imali stan i brzo je zapala za oko slavnom slikaru. Sve više vremena provodio je sa njom, a veza je bila tajna sve dok Olga nije saznala da je Mari trudna. Pikasu je rodila ćerku Maju, a on je ostao u formalnom braku sa Ogom kako ne bi morao da joj daje novac. Međutim, ni mlada žena ni novo dete nisu dugo držali Pikasovu pažnju. Ubrzo se zaljubio u Doru Mar 1936. samo godinu dana pošto se Maja rodila. Mari-Tereza je završila tragično, obesila se četiri godine posle smrti velikog slikara, a Majin sin Olivije napisao je knjigu o svom dedi 2004. godine.
Dora Mar (Teodora Marković), Jugoslovenka, tačnije poreklom Hrvatica, potpuno je zaludela Pikasa. Umetnica koja se bavila fotografijom postala je njegova životna saputnica sve do aprila 1944. godine kada se Pikaso po ko zna koji put ponovo zaljubio. Nova žena zvala se Fransoaz Žilo i nju je često nazivao "ličnom muzom". Udvarao joj se mesecima i ona mu je na kraju dala svoju nevinost.
Pikaso je bukvalno uništavao žene sa kojima je bio u vezi. Sve su ili obolele od psihičkih bolesti, ili su same sebi oduzele život. Kada je upoznao Doru Mar, odnosno kada mu je dosadila Mari-Tereza, Pikaso je organizovao da se njih dve sretnu u njegovom studiju. Govorio je da njihovu vrisku i tuču pamti kao jedan od najlepših trenutaka u svom životu. Njihov sukob zabeležio je i na platnu slikom "Birds in Cage", na kojoj se crna golubica, Dora, tuče sa belom, Mari Terez, i pobeđuje - crna.
Zanimljivo je da ga nijedna žena, osim Fransoaz, nije napustila, uvek je on bio taj koji odlazi. Imao je 62 godine kada se zaljubio u Fransoaz Gilo, ona je bila mlađa od njega skoro 40 godina, ali mu je rodila dvoje dece, sina Kloda (rođenog 1947. godine) i ćerku Palomu (1949.). Ćerki je dao ime po golubici koju je nacrtao kao podršku mirovnom pokretu u Drugom svetskom ratu. Međutim, ni ova veza nije bila konačna. Ljuta i frustrirana zbog Pikasovih stalnih prevara, Fransoaz ga je naustila 1953. godine.
Iza nje je ostala knjiga "Život sa Pikasom" koja je bila bestseler i objavljena je 11 godina posle njihovog rastanka. Toliko je razbesnela slavnog slikara da sa Fransoaz nije progovorio ni reč do svoje smrti. Nikada se više nije sreo ni sa njom ni sa njihovo dvoje dece.
Biografi su zapisali da je, kada je odlazila, Pikaso vikao: “Nijedna žena ne napušta čoveka kao što sam ja. Gde ćeš?”. Međutim, ona je otišla, a u svojoj knjizi je napisala da je on “indiferentan prema drugima, previše uveren u svoju vrednost”. Pikaso je smatrao da su žene "mašine za patnju", a Fransoaz je kasnije pisala kako su za Pikasa postojale samo dve vrste žena - boginje i otirači za cipele.
“Pablo je bio najveća ljubav mog života, ali otišla sam pre nego što me je uništio”, napisala je Fransoaz, jedna od Pikasovih sedam velikih ljubavi. “Čovek mora nešto da preduzme da zaštiti sebe. Ja jesam. Ostale nisu. Pogledajte šta im se dogodilo - držale su se moćnog minotaura i platile su žestoku cenu”.
Biografi tvrde da je Pikaso bio opsednut ženama, zavođenjem i seksom. Izuzetno potentan, svakoj ženi koja mu se dopadala poklanjao bi zlatnu figuricu muškarca koja je značila da je želi u svom krevetu. Međutim, bile su pored njega samo dokle su ga inspirisale. Posle toga ih je odbacivao i sa neverovatnom lakoćom nalazio novu muzu. Fransoaz je napisala da je Pikaso bio lojalan, velikodušan, posvećen, ali samo dok mu je odgovaralo. Tada bi se neverovatno brzo transformisao u brutalnog i okrutnog čoveka.
"Bilo je divno biti sa njim, bio je divan, kao vatromet. Neverovatno kreativan, inteligentan i zavodljiv. Kada je bio raspoložen da šarmira i kamenje bi igralo u ritmu koji je on davao. Ali, bio je i veoma okrutan, sadista, bez milosti. Sve je moralo da bude onako kako je hteo. Vi ste bili tu samo zbog njega, on nikada nije bio tu zbog vas. Pablo je mislio da je bog, ali nije bio bog i to mu je smetalo”, opisivala je Fransoaz Pikasa u svojoj knjizi.
Opsesivno je slikao svoje ljubavnice, ali ih je u svrhu umetnosti prikazivao izmučene, u delovima, kao da ih je "sastavljao" na platnu, pošto bi ih uništavao u privatnom životu. Njegova dela odslikavaju način na koji je postupao prema ženama, ona su dnevnik njegovog života i uma, koji je i danas predmet izučavanja psihologa i psihijatara.
Želeo je da mu žene budu potpuno potčinjene, nije trpeo da imaju ličnost. Bio je genijalan, imao je vulkansku energiju, ali i mračnu, sadističku stranu koju su najbolje iskusile žene koje su ga volele.
“Ja sam jedina žena koja nije žrtvovala sebe svetom monstrumu... I ja sam jedina koja je još živa da ispriča priču”, pisala je Fransoaz. Učinio je besmrtnom na slici "Žena cvet", ali je zanimljivo da nije sačuvala nijednu njegovu sliku.
Iako su njegova dela jako vredna, nije želela ništa što bi je podsećalo na "svetog monstruma". Nije ni želela da je slika, jer je znala da je Pikasov način da "ubije" ženu tako što naslika njen portret. Kada bi prestao emotivno da se interesuje za ženu, manično je slikao, a u pozadini je uvek mogla da se nasluti nova veza.
“Tragedija njegovih žena je da su volele što ih slavni Pikaso stalno slika, to je činilo da se one osećaju važnim. Laskalo im je, bile su uhvaćene u zamku, živele su kroz njega. Ali, kao i svi umetnici, čak iako je slikao ženski portret, Pikaso je uvek prvenstveno slikao sebe. Sva Pikasova dela su dnevnik njegovog života”, zapisala je Fransoaz.
Ženevjev Laport, pesnikinja koju je upoznao još tokom rata u Parizu, bila je sledeća žena u Pikasovom životu. Intervjuisala ga je kao tinejdžerka za školski časopis, još tada mu se dopala, ali su počeli vezu kada je ona imala 24 godine, a on 70. Još je bio sa Fransoaz, ali je sve češće provodio vreme sa novom ljubavnicom. Predložio joj je da otputuju u Sen Trope i žive zajedno, ali mlada žena nije želela trajno da se veže za toliko starijeg čoveka. Naslikao ju je preko 20 puta, a kritičari ta dela svrstavaju u Pikasov "nežni period". Rastali su se kada se definitivno rastao i od Fransoaz, 1953. godine, ali to nije bio kraj za lucidnog genija.
Sa 79 godina zaljubio se i oženio sa Žaklin Roke, koja je njegova druga zakonita žena i poslednja koju je voleo. Njoj je posvetio najveći broj dela, više nego bilo kojoj ljubavnici ili ženi, a nacrtao je preko 400 njenih portreta. Međutim, i nju je uništio, sebi je oduzela život 1986. godine.
Dve godine pre Pikasove smrti, priređena je izložba u Luvru povodom njegovog 90. rođendana. Pre njega nijedan živi umetnik nije imao svoju izložbu u ovom muzeju. Prema podacima, Pikaso je i umetnik čije su se slike najviše krale - čak 1147 puta.
Umro je u aprilu 1973. godine, usamljen, bez dece i unučadi, za šta su mnogi njegovi prijatelji krivili Žaklin, koja nije dozvoljavala da slavni slikar ima bilo kakve veze sa porodicom.
NAJSKUPLJE SLIKE
„Žena koja sedi u plavoj haljini“, slika iz 1939. godine, predstavlja Doru Mar, prodata je pre nekoliko godina na aukciji za 29 miliona dolara, dok je slika „Usnula devojka”, portret Mari-Tereze Volter iz 1935. godine, dostigla cenu od 22 miliona dolara. Pikaso je Doru Mar često predstavljao kao tužnu, tvrdio je da pati što je sterilna. „Žena u suzama“ najpoznatiji je porter ove Pikasove ljubavnice.
Posle petogodišnjeg renoviranja za dugoočekivano otvaranje odabran je Pikasov rođendan - 25. oktobar. Slavni slikar rodio se 1881. u špaskom gradu Malagi, ali radio je uglavnom u Francuskoj u kojoj je i umro 1973.
Otvaranje muzeja u kojem će biti više od pet hiljada slika, kipova i grafika, kao i Pikasova lična arhiva, označiće završetak turbulentnog razdoblja pariske kulturne scene.
Ana Baldasari koja je devet godina bila na čelu muzeja, smenjena je u maju nakon javnog okršaja sa zaposlenima i tadašnjom ministarkom kulture Oreli Filipeti, koja je sa svoje funkcije smenjena u avgustu.
U taj sukob upleo se i Pikasov sin, 66-godišnji Klod Pikaso koji je podržao Baldasari i za list "Le Figaro" rekao da se "Francuska ruga mom ocu".
Umešali su se čak i susedi iz otmenog kvarta Mare i pobunili se protiv nove "kubističke" metalne nastrešnice u vrtu za koju su tvrdili da skriva fasadu zgrade iz 17. veka.
Renoviranje je koštala 52 miliona evra, a izložbeni prostor je utrostručen i proteže se na pet spratova i očekuje se da će privući milion posetioca godišnje.
U junu je na mesto Ane Baldasari došao Loran Le Bon koji je od 2010. vodio centar "Pompidu-Mec". Ministarka Filipeti rekla je da novi predsednik Muzeja ima "sve kvalitete neophodne da otvaranje Pikasovog muzeja bude svečanost koju svi Francuzi čekaju".
Dok umetnički svet čeka tu svečanost, 4. oktobra otvoriće se muzejsko dvorište. Rojters piše da će igra svetlosti obasjati elegantnu fasadu za tzv. Belu noć, pariski noćni umetnički hepening koji se održava svake godine.
Након пет година реновирања у Паризу је отворен музеј посвећен једном
од највећих уметника 20. века – Паблу Пикасу. На пет спратова, посетиоци
могу да уживају у разгледању преко 5 000 уметнина, али и да виде предмете из Пикасове личне архиве.
[You must be registered and logged in to see this image.] Музеј се налази у вили из 17. века и простире се на скоро 4 хиљаде квадратних метара. 2009. године почело је његово реновирање које је уместо за најављене две, завршено за пет година.
Mnogo je razloga za rasprodaju umetničkih dela, a novac je jedan od najčešćih. U slučaju Marine Pikaso, unuke Pabla Pikasa, motiv je sasvim drugačiji, u pitanju je vrsta osvete.
Osveta kome? Njenom slavnom dedi, koji ju je ignorisao tokom odrastanja i pustio je da živi u siromaštvu.
U knjizi iz 2001. godine "Pikaso: Moj deda" (Picasso: My Grandfather), Marina se požalila da Pabla Pikasa deca nisu interesovala i da je svakoga ko mu se približi "bacao u očaj".
Gospođa Pikaso (64) ove nedelje je objavila da je spremna da ponudi sedam dedinih radova procenjenih na 200 miliona funti. Ona takođe planira da proda i njegovu vilu kod Kana.
Zašto? Kada je prodala dve Pikasove slike prošle godine, najavila je da će rasprodati i ostale.
"Po prvi put, radim nešto sa mojim dedom, iako on nije više sa nama. Rasprodaja je način da on postane deo mog životnog cilja i rada", rekla je tada, piše britanski Independent.
Marina Pikaso se bavi pomaganjem siromašnima, posebno deci bez roditelja iz Vijetnama, a najveći deo prikupljenih sredstava otišao je u njenu fondaciju za pomoć deci.
Marina Pikaso raspolaže Pikasovom kolekcijom, koja navodno broji 400 slika i 7.000 skica, i, kako kaže, na ovaj način ona "primorava mrzovoljnog genija da uradi nešto za decu", makar 41 godinu nakon smrti.
Marina Pikaso, rođena 1950. godine, živi u Ženevi i ćerka je Paula, Pikasovog prvog sina iz kratkog braka sa ruskom balerinom Olgom Hohlovom.
"Prodajem ove slike kako bih sebi dala razlog za postojanje. Provela sam dobar deo svog detinjstva u velikom siromaštvu. Mnogo godina nisam mogla da pogledam dedine radove jer su za mene predstavljali ogromnu patnju", rekla je ona nedavno.
Ovog puta je odlučila da platna prodaje sama, jer je bila nezadovoljna prošlogodišnjom aukcijom kuće Sotebi u Parizu.
Među sedam slika koje će ovom prilikom biti prodate je i portret Marinine majke Olge Hihlove iz 1923. godine kao i "Majka i dete" (35 miliona funti) i "Žena s mandolinom" (40 miliona funti).
Očekuje se veliko interesovanje za Pikasovu kuću "La Californie" gde je proveo poslednje godine sa Žaklin Roke, majkom njegovo dvoje (od četvoro) dece.
b92.net
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
Ned 22 Jun - 18:34
