Kako se postaje kosmonaut

Prošle godine se 6.000 ljudi prijavilo NASA sa željom da budu astronauti, a strog i dugačak proces odabira prošlo je njih osmoro


Psiholozi moraju da predvide kako će se kandidati ponašati za nekoliko godina u uslovima sasvim drugačijim od zemaljskih

Za težak i komplikovan posao kosmonauta nisu dovoljni samo fakultetska diploma, izvesna naučna iskustva i dobra fizička pripremljenost, već su od presudnog značaja psihološke karakteristike ličnosti. Takva su pravila u Američkoj svemirskoj agenciji (NASA), kojoj se prošle godine prijavilo 6.000 ljudi sa željom da postanu astronauti, ali je samo osmoro prošlo strog i dugačak proces odabira. Od trenutka objavljivanja konkursa do kraja procesa selekcije prođu dve godine, a čak i cela decenija do prvog leta odabranih.

Psiholozi iz agencije koju je angažovao svemirski centar NASA iz Hjustona, naveli su da odabir budućih astronauta nije lak, pre svega zato što moraju da predvide kako će se oni ponašati za nekoliko godina u uslovima koji su sasvim drugačiji od zemaljskih.

Testiranje počinje nizom razgovora sa psihologom, nastavlja se intervjuima sa psihijatrom da bi se ustanovilo postoji li neki poremećaj koji bi bio osnov za diskvalifikaciju. Kandidati su izloženi treninzima koji simuliraju neke od uslova u svemiru za koje psiholog iz bezbednosnih razloga nije želeo da navede kako izgledaju.

„Od budućih astronauta tražimo ono što svako očekuje od osoba čiji je posao da rade pažljivo, u veoma rizičnom i izolovanom okruženju. Jednostavno rečeno, to je osoba koja bi bila dobar komšija, neko ko ima dobre socijalne veštine”, naveo je jedan od učesnika panela o psihološkom testiranju budućih kosmonauta, preneo je sajt space.c.

''Dok su u svemiru, oni su daleko od porodice i prijatelja, ne mogu da vide sunčevu svetlost ili da osete dah vetra. Ukoliko otkrijemo neki poremećaj kod kandidata, to će ih izbaciti iz daljeg procesa,na primer,postojanje bračnih problema”, dodao je jedan od psihologa koji nije želeo da odgovori da li provera uključuje testove na stres i simuliranje opasnih situacija.

Kako se misije menjaju tako će se i kriterijumi odabira astronauta menjati, zaključili su psiholozi. Sada kosmonauti u Međunarodnoj svemirskoj stanici provode po šest meseci, ali će verovatno buduće misije trajati duže i možda uključivati i boravak na Mesecu ili čak na Marsu.

Tri četvrtine astronauta koristi pilule za spavanje

Desetogodišnje praćenje navika astronauta pokazalo je da u proseku spavaju manje od šest sati i da tri četvrtine njih koristi pilule za spavanje, kako u orbiti tako i na Zemlji. Naučnici zbog toga upozoravaju na bezbednosne rizike budućih svemirskih misija: ukoliko astronaut mora da se zbog nepredviđene situacije probudi usred sna, njegove sposobnosti će biti smanjene. Čak će i dan posle uzimanja tableta osećati pospanost.

Istraživanje je obuhvatilo 85 kosmonauta i utvrđeno je da po povratku na Zemlju spavaju dugo i da se žale na pospanost, što naučnici povezuju sa posledicama uzimanja tableta.

Pravila NASA predviđaju da kosmonauti imaju osam i po sati sna. Kako se u budućnosti planiraju duže misije, potrebno je naći drugo rešenje za miran san a ne pilule, upozorili su stručnjaci.



A. M.

Kako treniraju kosmonauti: "Nemamo mira ni na WC šolji"


Kanadski astronaut Kris Hedfild biće 19. decembra sa kolegama Tomom Maršburnom i Romanom Romanjenkom lansiran u kosmos, gde treba da ostanu pet meseci na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Tokom prethodne dve godine Hedfild je preko Tvitera opisivao kako izgleda obuka za ovu misiju.



Kris Hedfild: Morate da zapišete sve što ste pojeli, i da opišete kako je to što ste pojeli izgledalo kada je izašlo iz vas

Hedfild na prvom mestu govori o lekarskim proverama i pregledima, i koliko oni mogu biti invazivni.



- Ništa vam više nije važno kada dođe vreme da se spava, a vi imate šest različitih cevčica i aparata zabodenih u vas, ili treba da spavate pored neke bučne mašine -  kaže Hedfild.



Ispitivanje vrtoglavice zbog niskog pritiska, što predstavlja jedan od uobičajenih problema na svemirskim letovima


Drugi deo medicinskih priprema za boravak u kosmosu jeste specijalan način ishrane.



- Morate da zapišete sve što ste pojeli i da opišete kako je to što ste pojeli izgledalo kada je izašlo iz vas - detaljan je Hedfild.



Svi članovi svemirske stanice prolaze ne samo kroz medicinske testove i procedure pre poletanja, već i kontinuirana ispitivanja dok se nalaze u orbiti.



Medicinski trening s lutkama

- Redovno nam se proveravaju mokraća, pljuvačka i krv. Vadimo krv jedni drugima ili sami sebi. I to moramo da naučimo - kaže Hedfild.


Astronauti često idu na ultrazvuk karotidne arterije i srca. Potrebno je identifikovati svaku promenu u radu srca nakon što se nađu u bestežinskom prostoru. Pored toga, svaki član ekipe mora da bude spreman da pruži prvu pomoć ukoliko

se ukaže potreba.



- I gore čovek može da se razboli, može nešto da mu se dogodi, kao što je, na primer, napad slepog creva ili moždani udar, a može da dođe i do povrede. Neko može da udari glavom u nešto, da ga prignječi deo opreme, da se uštine, da se umota u kablove kad se vraća iz šetnje po svemiru, ili da bude izložen otrovnom gasu... Svašta može da se dogodi -  priča Hedfild.



Reanimacija u bestežinskim uslovima

Hedfild objašnjava da su astronauti obučeni da daju injekcije, da koriste defibrilator, da daju infuziju, da zašiju ranu... Pa čak i da pruže kardiopulmonarnu reanimaciju.


Priprema astronauta za put u svemir:



blic

Svemir,nulta gravitacija,predivan pogled na Zemlju iz svemira- neverovatne stvari koje očekuju sve one astronaute,koje se nađu na međunarodnoj svemirskoj stanici.....

Svi oni gore tamo tokom boravka u svemiri obavavljaju mnoge ljudske radnje kao i mi dole na Zemlji samo u malo drugačijem obliku.

Jedno od svakodnevnih poslova koje moraju da obave je i taj pranje ruku.

Zapovednik Međunarodne svemirske stanice Kris Hedfild rešio je da odgovor na ovo pitanje-kako oprati ruke u svemiru odnosno bestežinskom stanju