Narodne zagonetke, pitalice, poslovice..

Pitali zmiju:
– Zašto ti je svak dušnanin?
– Zato što i ja nisam nikomu prijatelj.

Pitali miša:
– U kojem selu najbolјe živiš?
– U onom gdje nema mačaka.

Pitali psa:
– Zašto svakoga repom pozdravlјaš?
– Zato što nemam kape.

Pitali raju:
– Što davate agama na godinu?
– Nemam ti kad sve redom kazivati e mi odoše konji, nego ću ti kazati samo ono što ne davamo.
– A šta ne davate?
– Dušu.

Pitali nečije dijete:
– Kaži mi, dijete, kako u vašem selu vuka zovu?
– Bogme, on i nezvan dođe.

Pitao neki tvrdica cigansko dijete kada mu je došlo na konak:
– Ali ćeš, dijete, hlјeba, ali mlijeka?
– Ja najvolij’ udrobiti.

– Brat je mio koje vjere bio.
– Čista se zlata rđa ne hvata.
– Ako hoćeš koga da poznaš, podaj mu vlast u ruke.
– Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi.
– Gdje je tanko, tu se i kida.
– Kad čovjek tone i za vrelo grožđe se hvata.
– Ko ne drži brata za brata on će tuđina za gospodara.
– Što ko posije, to i požnje.
– Ne bi bilo dobro da je uvek dobro.
– Riječi treba mjeriti, a ne brojiti.
– Vatra i voda dobre su sluge, ali zli gospodari.
– Zlo je ko ne zna a naučiti se ne da.
– Što možeš danas, ne ostavlјaj za sutra.
– Lijepa riječ gvozdena vrata otvara.
– Čovjek bez slobode kao riba bez vode.
– Dva puta mjeri, a treći put kroj.
– Bez muke nema nauke.
– U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.
– Rđa jede gvožđe, a nečistoća čovjeka.
– U radiše svega biše, u štediše još i više.
– Složna braća nove dvore grade, a nesložna stare razgrađuju.
– Nevolјa svačemu čovjeka nauči.
– Ko rano rani, dvije sreće grabi.

– Najviše zna, najmanje govori (Knjiga)
– Čitav dan ide, iz kuće ne izlazi. (Časovnik)
– Sav svijet zaodjela, a sebe ne mogla. (Šivaća igla)
– Što u ognju gori, a ognja se ne boji? (Pepeo)
– Drven trbuh, kožna leđa, dlakama Govori. (Gusle)
– Puna kuća đaka: svi muče, a jedan govori. (Zubi i jezik))
– Po vodi plovi, po suhu hodi, a iz kuće se nikad ne izvlači. (Kornjača)
– Ako sam mlad, ostaću mlad; ako sam star, ostaću star: imam oči, a ne vidim, imam uši, a ne čujem. (Slika)
– Bijela se rodi, zelena odraste, crvena umire. (Trešnja)
– Bele koke ispred strehe vire. (Zubi)
– Zuba nema, ruku nema, a opet ujeda. (Zima)
– Kad se vidi, ne vidi me niko; a kad se ne vidi, vidi me svako. (Pomrčina)
– Bez ivera na void ćuprija. (Led)
– O klinu visi a zlu misli. (Puška)

Pitali lenjivca:
– Zašto se tako protežeš i zevaš?
– Umorila me lenjost

Pitali su raju:
-Koji vam je do danas bio najbolјi paša?
– Oni te nije među nas ni dolazio.

Pitao magarac đaka:
– Pa šta ćeš ti biti kad neprestano učiš?
– Ne znam šta ću biti, ali znam da neću biti magarac.

Pitali zmiju:
– Zašto ti je svak dušnanin?
– Zato što i ja nisam nikomu prijatelj.

Pitali miša:
– U kojem selu najbolјe živiš?
– U onom gdje nema mačaka.

Pitali psa:
– Zašto svakoga repom pozdravlјaš?
– Zato što nemam kape.

Pitali raju:
– Što davate agama na godinu?
– Nemam ti kad sve redom kazivati e mi odoše konji, nego ću ti kazati samo ono što ne davamo.
– A šta ne davate?
– Dušu.

Pitali nečije dijete:
– Kaži mi, dijete, kako u vašem selu vuka zovu?
– Bogme, on i nezvan dođe.

Pitao neki tvrdica cigansko dijete kada mu je došlo na konak:
– Ali ćeš, dijete, hlјeba, ali mlijeka?
– Ja najvolij’ udrobiti.

Šta je naj…?
Šta je najslađe na svetu? (San)
Šta je najbrže na svetu? (Misao)
Šta je najbelje na svetu? (Dan)
Šta je najskuplje na svetu? (Čast)
Šta je najcrnje na svetu? (Sramota)

Zašto…?
Zašto čovek ide? (Zato što ne može da leti)
Zašto se kuće grade? (Jer ne mogu da rastu)
Zašto lovac traži zeca (Zato što ne zna gde je)
Zašto kokoš kljuje? (Zato što ne može da liže)
Zašto čovek ima dva uha a jedan jezik? (Da više čuje a manje govori)

Koji, Koja, Koje…?
Koji konji ne jedu ni zobi ni sena? (Drveni)
Koja su krila bez perja?(Prozorska)
Koja vatra ne peče? (Ugašena)
Koje su životinje posle smrti crvene? (Rakovi)
Koja kuća nema ni komšija, ni ulice, a puna je ljudi? (Ladja na moru)

Gde je…?
Gde je zec najsigurniji? (Na ražnju)
Gde se voda najskuplje prodaje? (U apoteci)
Gde je vino najbolje? (Na jeziku)
Gde se kosi seno? (Seno se ne kosi, nego trava)

Kad je…?
Kad je budala pametna? (Kad ćuti)
Kad su male ribe dobre? (Kad nema velikih)
Kad je krava najteža? (Kad vam stane na nogu)

Ko šta radi…?
Ko kazuje mnogo priča, a nema ni grla ni jezika? (Knjiga)
Ko gvožđe jede? (Rđa)
Ko uvek ide, a s mesta se ne pomiče? (Sat)
Ko ima šest nogu, a ide samo na četiri? (Konjanik)

Šta se dešava…?
Šta ne može istrunuti? (Ime)
Šta čoveka ćelavim čini? (Kosa)
Šta putuje bez nogu? (Voda)
Šta može trčati po zidu? (Senka)

Više je dana nego kobasica. Ne valja pojesti i potrošiti sve za jedan dan.

Ako je kratak dan, duga je godina. Što se danas svršiti ne može, svršiće se drugi put.

Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.

Đe si pevao letos, pevaj i zimus. Kazale čele bumbaru, kad je bio došao da prezimi kod njih, pa ga pitale šta je leti radio te se nije za zimu starao, a on rekao da je pjevao.

Eto polja a eto i konja. Da se ogledamo ko je jači.

Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji. Ako je muž ženi dobar ona je zdrava i vesela, a ako je žena vrijedna muž lijepu i čistu košulju nosi.

Ispeci , pa reci. Smisli dobro, pa onda reci.

Jačega kapom, a nejačega šakom. Jačemu valja se moliti s kapom u ruci, a od nejačega može se braniti.

Pošto kupio po to i prodao. Kako sam čuo tako ti i kažem.