Budizam

Kratke price, izabrane iz teksta Saseki-su (Zbirka Kamenja i Pjeska
- Njogen Senzaki i Pol Reps), otkrivaju puteve i - nacin spoznaje
sopstvenog bica. Zbirku kamenja i peska je u 13. veku sacinio svestenik
Mudju. Kroz njih cete otkrivati osnove zen budizma.
Najstarija budisticka ucenja zastupala su stanoviste da su svet u
kome zivimo i zivot samo iluzija, dok su neke kasnije pokrenute sekte,
singon i zen (can u Kini) negovale osnovne ideje da je kosmicki Buda
otelovljen u materijalnom svetu s kim se moze u potpunosti komunicirati
i da je prosvetljenje moguce doziveti u svakodnevnom zivotu.
Osnivac zena je indijski princ koji je nakon sto se zamonasio i
dobio ime Bodidarma osnovao sektu u Kini. Dok je sekta saigon bila
zaokupljena misterijama i cinima, zen je odbacivao rituale i simbole
insistirajuci na direktnoj komunikaciji s prirodom i univerzumom. U
Japanu je ratnicka klasa samuraja posebno prihvatila zen budizam kao
svoju filozofiju jer je nasao svoju prakticnu primenu u borilackim
vestinama podjednako kao i u umetnosti.
Cajna ceremonija, uredjenje vrtova, poezija i slikarstvo bivale su
delatnosti u kojima su mnogi umetnici bili istovremeno i svestenici
zena. Vrtovi od peska i kamena (sekitei) do vrhunca dovode
jednostavnost i cistotu osecanja coveka prema prirodi i univerzumu i
predstavljaju demonstraciju filozofije zen budizma. Sustina zena je u
vodjenju spontanog i prirodnog svakodnevnog zivota i u trazenju lepote
i jednostavnosti sto se izrazava kroz kratka kazivanja i dijaloge koja
se na japanskom nazivaju ’koan’ a jednostavan prevod bi bio – zen price.
Proslost, sadasnjost i buducnost

Jednog dana, neki se covek, dok je setao divljinom, namerio se na razjarenog tigra.
Bezao je pred njim, ali ubrzo je dosao do ruba provalije. Uhvatio se
za neku puzavicu i poceo se spustati. Ali na dnu ga je vrebao drugi
tigar.
Zatim pojavise se dva vredna glodavca i stadose grickati bas tu puzavicu.
Iznenada spazi jednu zanimljivu jagodu za oci... Ubere je i stavi u usta...
- Mmm... Kako je dobra.
Ne zadrzavajte se na proslosti, ne brinite o buducnosti. Posvetite
punu paznju trenutku! Iskusite ga! Sreca je u delovanju u skladu s
okolnostima kakve god one bile.

Ako voliš, voli javno

Dvadeset sveštenika i jedna sveštenica, koju su zvali Ešun, meditiralo je sa nekim zen učiteljem.
Ešun je bila veoma lepa iako joj je glava bila obrijana i haljina prosta. Nekoliko sveštenika se tajno zaljubilo u nju. Jedan od njih joj je napisao ljubavno pismo, tražeći da se tajno sastanu.
Ešun nije odgovorila. Sledećeg dana učitelj je održao predavanje grupi i, kada je ono bilo završeno, Ešun ustade. Obraćajući se onome koji joj je pisao, reče: "Ako me zaista toliko voliš, dođi i zagrli me sada."

Šolja čaja

Nan-ina, japanskog učitelja zena u periodu Meiđi posjetio je jednog dana neki profesor univerziteta koji je želio da se kod njega raspita o zenu.
Nan-in je poslužio čaj. Napunivši šolju svome gostu, nastavio je da sipa. Profesor je posmatrao kako se čaj preliva, ali kada više nije mogao da se suzdrži, reče: "Puna je. Više ne može da stane!"
"Kao i ova šolja", reče Nan-in, "pun si svojih ubjeđenja i pretpostavki. Kako mogu da ti objasnim zen ako prethodno nisi ispraznio svoju šolju?"

Otvori svoju sopstvenu riznicu

Daiđu u Kini poseti učitelja Basoa. Basa ga upita: "Šta tražiš?"
"Prosvetljenje", odgovori Daiđu.
"Imaš svoju sopstvenu riznicu. Zašto tražiš van nje?", zapita Baso.
Daiđu upita: "Gde je moja riznica?"
Baso odgovori: "To što tražiš je tvoja riznica".
Daiđu je bio prosvetljen! Posle toga uvek je požurivao svoje prijatelje: "Otvorite svoje sopstvene riznice i upotrebite to blago."

Istinska sreća

Jedan bogataš zamoli Sengaia da napiše nešto za trajnu sreću njegove porodice, a što bi moglo da se prenosi kao dragocjenost iz generacije u generaciju.
Sengai uze veliki komad papira i napisa: "Otac umire, sin umire, unuk umire."
Bogataš se razljuti. "Zamolio sam te da napišeš nešto za sreću moje porodice! Zašto se ovako šališ?"
"Nisam imao namjeru da se šalim", objasni Sengai. "Kada bi prije tebe tvoj sin umro, to bi te vrlo ojadilo. Kada bi tvoj unuk nestao prije tvog sina, obojici bi vam prepuklo srce. Ako tvoja porodica, generacija za generacijom, umire redom koji sam ja označio, to će biti prirodan ljudski tok. Ja to zovem istinskom srećom."

Zahvalnost

Kada je Seisecu bio poglavar Engaku skole u Kamakuri, zatrazio je vece prostorije od onih u kojima je do tada poducavao, jer su ove bile pretrpane. Umezu Seibei, trgovac iz Eda, odluci darovati pet stotina zlatnika za izgradnju prostranije skole. Ovaj novac on donese ucitelju.
- Dobro, uzet cu ga - reče Seisecu.
Umezu predade Seisecuu vrecu sa zlatom, ali bijase nezadovoljan njegovim drzanjem. Covjek je mogao citavu godinu zivjeti s tri zlatnika, a trgovcu za njegovih pet stotina cak nije bilo ni zahvaljeno.
- U toj vreci je pet stotina zlatnika - pripomene Umezu.
- To si mi vec rekao - odgovori Seisecu.
- Iako sam bogat trgovac, pet stotina zlatnika je mnogo novaca - rece Umezu.
- Zelis li da ti na tome zahvalim? - upita Seisecu
- Pa, trebalo bi - uzvrati Umezu
Zasto bih? - upita Seisecu.
- Onaj koji daje trebao bi biti zahvalan.

Mesec se ne može ukrasti

Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi se moglo ukrasti.
Rjokan se vrati i zateče ga. "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon."
Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."

Narav

Jedan učenik zena dođe Benkei, žaleći se: učitelju imam neobuzdanu narav. Kako da je izlečim? To je nešto vrlo čudno, odgovori Benkei. Pokaži mi da vidim šta to imaš. Ne mogu sada da ti pokažem, odgovori ovaj. Kada možeš da mi pokažeš, upita Benkei. Pojavljuje se neočekivano, odgovori učenik. Onda, zakljuci Benkei, mora biti da to nije tvoja prava priroda. Da jeste, mogao bi mi je pokazati bilo kada. Kad si se rodio, nisi je imao, i tvoji roditelji ti je nisu dali. Razmisli o tome.

Pravi prijatelji

Pre mnogo godina u Kini živeše dva prijatelja, jedan koji je vešto svirao na harfi i jedan koji je vešto slušao.
Kada je jedan svirao ili pevao o planinama, drugi bi govorio: "Vidim planinu pred nama."
Kada je jedan svirao o vodi, onaj što sluša bi rekao: "Evo jurećeg potoka!"
Ali onaj što sluša se razboli i umre. Njegov prijatelj pokida žice na svojoj harfi i više nikad ne zasvira.
Od tada je kidanje harfinih žica bilo znak bliskog prijateljstva.

Tri funte lana

Redovnik yon-you upita jednom redovnika tung-san sousua:
- Sto je to buda?
- Tri funte lana.
- ??? Yun-you otidje kod redovnika sin-mena.
- Pitao sam tung-sunga sto je buda i on mi je rekao "tri funte lana".
- Sto je time mislio?
- Isto kao i cvetna livada satkana od cvetnog brokata, juzni bambus i severno drvece.
I tako se yon-you vratio tung-sanu da pokusa ponovo.
Jezik je samo sredstvo za izrazavanje cinjenica. Tko god insistira na jeziku zrtvuje istinu i uvek ce biti obmanut.
Na primer, ako se kamen baci ka psu, on ce potrcati za kamenom; ali ako se baci k lavu, lav ce potrcati za osobom koja ga je bacila.
Kad istrazujes jezik zena, moras biti poput lava, a ne poput psa.
Reci u zenu su samo usmerivaci koji vas vode na dublji nivo iskustva; dakle kada se susrecete sa jezikom zena, nemojte ici naprosto za znacenjem samih reci.

Budin zen

Buda je rekao: "Smatram položaj kraljeva i vladara istim kao i čestica prašine. Posmatram zlato i drago kamenje kao mnoštvo opeke i šljunka. Gledam na najljepšu svilenu odjeću kao na rite pomame. Vidim milijarde svjetova vaseljene kao sitno sjemenje voća, i najveće jezero Indije kao kap ulja na mom stopalu. Osjećam nauk svijeta kao varku čarobnjaka. Razabiram najuzvišeniju misao oslobođenja kao zlatni brokat u snu, i gledam sveti put prosvetljenih kao cvjetove što se pojavljuju u ljudskim očima. Vidim meditaciju kao potporu planine, nirvanu kao noćnu moru dana. Gledam na sud o dobru i lošem kao na vijugavi ples zmaja, i na bujanje i pad uzdanja samo kao na tragove koje za sobom ostavljaju četiri godišnja doba."

Praznina stvari

Adjan Ča je imao običaj da kaže, najvažnija pitanja koja svaki dan
sebi treba da postavimo su: "Zašto sam se ja rodio?" i "Zašto sam ja
ovde?" Pa zašto smo mi ovde? Šta je cilj, šta je svrha ovakvog
vežbanja? Da li treba da napravimo listu onoga kakvi ne želimo da
budemo (ljubomorna, ljuta, sebična, zbunjena) i listu onoga kakvi
želimo da budemo (dobra, strpljiva, ljubazna, smirena, mudra)? Kuda
nas to vodi? Kolike su tada šanse da zaista napustimo stvari? Uz pomoć
sabranosti, umesto da zauzimamo stav protiv ili za neko stanje uma,
posmatramo njihovo dolaženje i odlaženje. I dok ih tako vidimo kako
nastaju i nestaju, sva ona počinju da gube svoj intenzitet, svoju
uverljivost i vidimo ih kao energiju -- kao "prazne". Da li me razumete?

Ako koristimo ovakav pristup svemu na šta naiđemo u svom vežbanju.
tada ništa nije problem. Radi se o tome da budemo strpljivi i
dopustimo simptomima i uzroku naše patnje da budu prepoznati kao
prolazni. Ništa se u srcu ne javlja bez uzroka. Ako strpljivo ostanemo
sa simptomima, moguće je da ćemo doći u kontakt i sa uzrocima na
dubljem nivou. Ponekad, na primer, ako dovoljno dugo ostanemo sa
svojim besom, uvidećemo da se iza njega nalazi strah. Ali ako smo
opsednuti time da se oslobodimo tog besa što je moguće brže, tada
nećemo uočiti da ga je podstakala i da ga održava neka vrsta straha.

Ađan Sundara, La Grande Illusion

Uvid

Uvidi su tačke transformacije kada srce zna, zaista zna, sâmo za sebe
-- mimo učenja, mimo učitelja, mimo bilo koga. Kada, zahvaljujući
mudrosti, imate istinski uvid, tada ne morate da se oslanjate na bilo
kakav spoljašnji autoritet. Kada Buda kaže da moramo razumetu dukkhu (patnju),
on tada misli da kada je mi zaista razumemo, patnja više nikada neće
biti u stanju da nas prevari. Tek kada je Buda zaista razumeo dukkhu,
njezine uzroke, njezino iskorenjivanje i put koji vodi do tog
oslobođenja, tek tada je bio u stanju da objavi da je potpuno slobodan.
dukkhe.

Ađan Sundara: Le Grande Illusion

Pet duhovnih kvaliteta

Pet duhovnih kvaliteta -- poverenje, energičnost, svesnost,
koncentracija i mudrost -- jesu najveći prijatelji i saveznici na ovom
putovanju ka razumevanju. Ti kvaliteti su najmoćniji kada su u
ravnoteži. Poverenje treba uravnotežiti sa mudrošću, tako da poverenje
nije slepo, a mudrost nije plitka i nije samo poza. Kada mudrost
nadmaši poverenje, može se se dogoditi da nešto znamo, čak da ga jako
dobro znamo iz sopstvenog iskustva, ali da to i ne živimo. Poverenje
nam donosi kvalitet posvećenosti onome što razumemo. Energičnost treba
uravnotežiti sa koncentracijom; napor će nam doneti uvid, jasnoću i
energiju uma, čemu kao balans služi koncentracija svojom smirenošću i
dubinom. Neizbalansiran napor nas čini uznemirenim i rastresenim, a
suviše koncentracije kojoj nedostaje energija ide u pravcu tuposti i
pospanosti. Svesnost jeste kvalitet koji balansira sve druge i otuda
nam ona uvek donosi dobrobit.

Joseph Goldstein

Otvoreni za prvu misao

Kada snimate foto-aparatom, neposredno pre nego što pritisnete okidač,
vaš um je prazan i otvoren, vi ste samo pogled bez reči. Kada stojite
pred praznim listom papira, spremni da započnete crtež ili
kaligrafiju, uopšte ne znate šta ce od toga ispasti. Možda ste
napravili nekakav plan kako bi crtež trebalo da izgleda ili koji ćete
simbol ispisati, ali zapravo ne znate šta će se dogoditi kada četkicu
spustite na papir.

Ono što uradimo s poverenjem u otvoreni um biće inovativno i spontano.
Otvorenost za prvu misao koja naiđe jeste put ka tome da na pravi način
postanemo jedno sa bilo čime što radimo.

Jeremy Hayward

Dan za isplatu

Moj prvi učitelj meditacije rekao mi je nešto što mi je u to vreme
izgledalo vrlo čudno: Ne postoji loša meditacija. I bio je u pravu.
Sve te meditacije koje nazivate lošim ili frustrirajućim su zapravo
težak rad koji ulažete da biste na kraju dobili "platu". To je kao da
neko radi ceo ponedeljak, ali ne dobije ni dinara na kraju dana.
"Zašto ja ovo radim?" pomisli. Onda radi ceo utorak i opet ne dobije
ništa. Još jedan loš dan. Radi u sredu i četvrtak, opet ništa. Četiri
loša dana zaredom. Onda dođe petak. Radi isto što je radio i do tada
i na kraju dana šef mu da platu. Juuupiii! Zašto svaki dan nije
ovakav? Zašto svaka meditacija ne može da bude dan za isplatu? Da li
razumete poređenje? Tokom teških meditacija akumulirate svoj kredit,
razloge za svoj uspeh. Tokom teških meditacija akumulirate snagu koja
će stvoriti prostor za mirnoću. I onda, kada imate dovoljno kredita,
um ulazi u dobru meditaciju, to je dan za isplatu. Ali morate
zapamtiti da je zapravo tokom onih lošin dana najveći deo posla bio
obavljen.

Ađahn Brahm: Mindfulness, Bliss, and Beyond: A Meditator's Handbook

Pun kofer kamenja

Kad god sednete i malo se smirite, krene dobro poznata priča vašeg
previše kritičkog uma. "Uh, baš me boli koleno... Ovo je dosadno...
Volim ovaj osećaj mirnoće... Juče sam odlično meditirao, ali danas je
užasno... Meni ovo ništa ne pomaže. Nije to za mene. Nije za mene i
tačka! ..."

Ovakva vrsta razmišljanja zaokuplja nas um i pretvara se u njegov
balast. Kao da idemo i na glavi nosimo pun kofer kamenja. Prijalo bi
ako bismo ga odložili. Zamislite kako bi bilo kad biste zaustavili sva
ta zanovetanja i umesto toga dopustili svakom trenutku da bude ono što
jeste, ne pokušavajući da ga ocenimo kao "dobar" ili "loš". To bi bio
istinski mir, istinska sloboda. Meditacija znači negovanje takvog
stava neklasifikovanja onoga što se javi u umu, šta god da je to.


Jon Kabat-Zinn, Wherever You Go, There You Are

Ispravan govor

Iako u Kanonu postoje mnoga objasnjenja o tome sta je to ispravan
govor kao deo plemenitog osmostrukog puta, sva se ona svode na dva
kriterijuma po kojima procenjujemo da li to sto nameravamo da kazemo i
treba da kazemo: Je li istinito? Je li korisno?

Proleće ima svojih hiljadu cvetova,
jesen svoje Mesečeve mene,
leto ima svoje blage vetrove,
zima svoj sneg.
Ako ti beskorisna misao
ne pomuti um,
svaki dan je najbolji u tvome životu.

Zen ucitelj Wu Men Hui Kai (1183-1260)

http://www.yu-budizam.com/
Enciklopedija budizma
(458 strana, 19 Mb)
za one koji bi da se informišu

Komentator u glavi

Velika prepreka u meditaciji nekada su takozvani "tekući komentari",
misli kao što su: "U ovom trenutku ne razmišljam ni o čemu", "Sve se
odvija po planu", "Ovo je užasno, moj um jednostavno neće da se
smiri" i slično... Svaku takvu misao treba jednostavno registrovati:
"Razmišljanje" i kao što Huang Po kaže, "odložiti je kao komad crvljivog
drveta". Obratite pažnju na reč odloziti, a ne zavitlati što dalje.
Komad crvljivog drveta ne čini ništa da bi vas nervirao, već je samo
neupotrebljiv, i otuda nema nikakve svrhe mnogo se njime baviti...
Niti ima potrebe mozgati o prethodnim mislima koje su dovele do ove
poslednje, niti šta je bilo na početku čitavog tog lanca. Svaki takav
impuls bi samo trebalo registrovati kao "razmišljanje" i onda se um
vraća na praćenje daha. Koliko god loše da stvari idu, treba da se
uvek prvo vratimo na to jedino mesto koje nam je na raspolaganju --
tu gde smo sada -- i zatim krenemo dalje.

Bhikkhu Mangalo, The Practice of Recollection

Raj i pakao

Jednom sam čuo pricu o poseti raju i paklu. Na oba mesta posetioci su
videli ljude kako sede za stolom sa mnogo ukusne hrane. Za desnu ruku
su im bili privezani štapici za jelo, ali dugi čitav metar, dok im je
leva ruka bila privezana za stolicu. Oni u paklu, makoliko se trudili
da saviju ruku, nikako nisu mogli da hranu stave sebi u usta, jer su
stapici bili suviše dugački. Onda bi se razbesneli i besno udarali po
tanjirima i tuđim štapicima, tako da su na kraju poslastice bile
razbacane svuda unaokolo.

U raju su, međutim, ljudi s radošću koristili iste te duge štapice
kako bi osobi sa druge strane stola zahvatili omiljenu hranu i
nahranili je. Za uzvrat, drugi su hranili njih. Tako su svi uživali u
ukusnim jelima.

Shundo Aoyama, Zen Seeds

Ljubav za svet, ljubav za sebe

Sećam se kako je, kada sam saopštila da nameravam da postanem
monahinja, prva reakcija bila: "Ah, pa to je sebično! To znači biti
okrenut samo sebi!" Moj odgovor bio je: "Da, to jeste POTPUNA
okrenutost samom sebi... ali sve dok ne budem razumela sopstvenu
patnju, svoje probleme, neću biti u stanju ni da mnogo pomognem bilo
kome drugom." Iako sam želela da pomažem, videla sam da je moja
mogućnost da služim drugima veoma ograničena i da, zaista, moram da
počenm upravo odavde.

Lako nam je da pričamo o miru u svetu i brizi za druge, ali stvarno
negovanje ljubavi zahteva mnogo toga. Ono zahteva širenje našeg srca i
našeg pogleda na svet. Na primer, uočila sam da mogu da bude vrlo
sitničava. Ima stvari prema kojima mogu da osetim beskrajnu naklonost
i ljubav -- ali sve dotle dok su one onakve kakve ja želim da budu.
Čak i sa ljudima koje zaista volim, ako kažu nešto što me uznemiri,
malo bocne, taj tok bezgranične, nemerljive ljubavi može odmah da se
zaustavi -- a da ne govorim kako je sa ljudima koji mi se ne sviđaju
ili koji možda imaju drugačije stavove od mojih. I zato je potrebno
zaista malo samoposmatranja da bismo počeli da proširujemo to svoje
područje mette, prijateljske ljubavi.

Ađan Ćandasiri: To All as to Myself

Želim, želim...

Sećate li se kako ste se kao mali zabavljali zamišljajući razne
želje. Mi smo to radili obično u grupi i onda bi neko upitao ostale:
"Kad bi mogla da vam se ispuni svaka želja, šta biste poželeli?"
Četvorogodišnjak bi rekao nešto ovako: "Punu kutiju sladoleda!" Godinu
dana stariji od njega je veštiji i kaže: "Ja želim da imam
poslastičarnicu, tako da mogu da jedem sladoled kad god poželim!" Onaj
četvorogodišnjak pomisli: "Uf, kako se ja nisam toga setio!" Ali onda
šestogodišnjak kaže: "Ja bih voleo da imam milion dolara i kupim sebi
sve što mi padne na pamet!" Dvojica mlađih škrguću zubima: "Jao, to
je još bolje!" Sedmogodišnjak je još lukaviji i, naravno, pošto ima
više iskustva u ovakvoj igri, čeka da bude poslednji koji će se
izjasniti: "Ja bih želeo da mi se ispuni milion želja!" Oni mlađi od
njega shvataju da su svoje želje protraćili na sitne stvari: "Ah,
trebalo je da i mi poželimo milion želja!"

Ovo je igra koju i većina ljudi igra u svom životu. Buda je, međutim,
poput onog najmudrijeg u toj grupi dece. On kaže: "Ja bih želeo da
nemam više želja!" I to je zaista genijalno. Jer, želeti nešto znači
da nam nešto nedostaje. "Ako ništa ne nedostaje, nema ni želja" i, ako
to razumete, "ukoliko nema želja, ništa nam ni ne nedostaje."
Razmislite o tome.
Bhikkhu Sona, The Wishing Game

Gestovi i smirenje

Svaki nas gest rukom jeste jedna mudra povezana sa suptilnim i onim ne
tako suptilnim energijama. Uzmimo energiju pesnice, na primer. Kada
smo ljuti, obicno se nase sake zgrce u pesnicu. Neki ljudi i ne
znajuci vrlo cesto praktikuju tu mudru u svom zivotu. Ona pothranjuje
klice ljutnje i nasilja u vama svaki put kad je napravite i te klice
tada bujaju i bivaju sve jace. Sledeci put kada sebe uhvatite da ste
stisnuli pesnice u ljutnji, pokusajte da unesete svesnost u taj
unutrasnji stav olicen u pesnicama. Osetite tu tenziju, tu mrznju, taj
bes, agresiju i strah koji je u njoj sadrzan. Tada, u sred te ljutnje,
eksperimenta radi, ukoliko je osoba na koju ste ljuti pored vas,
pokusajte da otvorite dlanove i da ih sklopite u visini grudi kao kada
se molite. (Naravno ta osoba nece imati pojma sta vi to radite.)
Posmatrajte sta se dogadja sa besom i povredjenoscu ako zadrzite taj
polozaj makar nekoliko sekundi.

Jon Kabat-Zinn, Wherever you go, there you are