Bata Stojković

Danilo Bata Stojković (1934–2002) odrastao je na Čuburi, u porodici  predratnog veletrgovca Alekse Stojkovića. Tokom gimnazijskih dana pohađao je privatne časove matematike kod tadašnjeg studenta Borislava Mihajlovića Mihiza. Porodicu Stojković i to vreme Mihiz je zabeležio u svojoj „Autobiografiji o drugima”.

Glumačku karijeru Stojković je započeo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1959, a 1962. je postao stalni član ansambla Ateljea 212. Poslednjih petnaest godina bio je posebno vezan za „Zvezdara teatar” gde je izveo preko 1.000 predstava i odigrao svoju poslednju predstavu 13. februara 2002. godine („Profesionalac”). Snimio je na desetine filmova, od toga nekoliko koji su postali deo kulturne istorije srpskog naroda. Dobio je sve pozorišne i filmske nagrade koje glumac može da dobije.

U mladalačkim danima Bati Stojkoviću dogodio se neobičan susret koji je nagovestio njegovu dalju sudbinu. Davne 1953. godine na Pašinom brdu igrao je u Čehovljevom komadu „Krčma na glavnom drumu”. U publici je bio i Dobrica Milutinović, koji je posle predstave prišao Bati i uzbuđeno mu rekao: „Ti si, sine, još u majčinoj utrobi postao glumac”. Na Akademiju ga je primio Tomislav Tanhofer, a diplomirao je kod Josipa Kulundžića 1959. godine. U odnosu na film i televiziju Bata Stojković davao je prednost pozorištu. Govorio je: „Mi smo se školovali za pozorište”. Opet, kamera ga je zavolela na prvi pogled, dok su u pozorištu, ipak, protekle decenije pre nego što su ga uočili, a prve pozitivne kritike dobio je 1971. godine za „Putnika” Dragoslava Mihailovića u Ateljeu 212. Na televiziji se proslavio kao Bubuleja u seriji „Diplomci”. Govoreći o filmu često je isticao da je radio sa ljudima sa kojima je bio i duhovno blizak: Mićom Popovićem, Kokanom Rakonjcem, Živojinom Pavlovićem, Dušanom Makavejevim i mnogim drugim.

Poznata je bila i njegova ljubav prema Beogradu: „Rođeni sam Beograđanin i obožavam svoj grad. Istrpeću sve bez obzira ko je na vlasti! U mojoj karijeri prebrojao sam čak 32 ministra za kulturu, a ne sećam se imena nijednog od njih. Ovaj grad ima svoju dušu, otvoren je za izbeglice, za sve dobronamerne ljude, za one koji su hteli da ga oplemene, a ne unazade...” Filmska, televizijska i pozorišna publika pamtiće ga po ulogama u „Profesionalcu”, „Klaustrofobičnoj komediji”, „Diplomcima”, „Balkanskom  špijunu”...

Bata Stojkovic - FILMOGRAFIJA

Dani Bate Stojkovića


Pod nazivom „Varljivo leto 2013“, od 10. do 13. avgusta, u Vrnjačkoj
Banji se održavaju četvrti po redu „Dani Bate Stojkovića.





POD nazivom „Varljivo leto 2013“, od 10. do 13. avgusta, samo nekoliko
dana pre početka 38. festivala filmskog scenarija na kojem je bio čest
i rado viđen gost, u Vrnjačkoj Banji se održavaju četvrti po redu
„Dani Bate Stojkovića“, velikana srpskog glumišta preminulog 2002. godine,
koji je osim na filmu, i na „daskama što život znače“, ostavio dubok trag i
među Vrnjčanima kao svojim dugogodišnjim domaćinima.


Zbog toga su, pre tri godine, velikom amfiteatru popularne Letnje pozornice
na kojem se festival i održava, Vrnjčani dali ime Danila - Bate Stojkovića,
a na pročelju ovog amfiteatra postavili i spomen-ploču sa Batinim likom u
visokom reljefu.

U okviru ovogodišnjih „Batinih dana“, uz evociranje uspomena na velikog glumca,
od subote do utorka biće održano nekoliko glumačkih susreta i druženja,
pozorišnih predstava, projekcija najpopularnijih Batinih filmova, književnih
večeri, izložbi, koncerata klasične i etno-muzike, pa i degustacija jela i pića
koje je Bata, kao veliki boem i dugogodišnji gost rado konzumirao po
najpoznatijim vrnjačkim kafanama i restoranima.

Domaćin ovogodišnjih „Batinih dana“ biće doajen srpskog glumišta Dragan Nikolić,
a svoje učešće potvrdili su i ostali Batini prijatelji - glumci Mira Banjac, Ljiljana
Dragutinović, Ljiljana Stjepanović, Milica Kralj, Draginja Mileusnić, Slavko Štimac,
Milorad Mandić - Manda, Đorđe Dragićević i drugi.


novosti.rs

Film "Varljivo leto " - 1968.


У лето 1968. године матурант Петар (Славко Штимац), стасава за љубав,
заљубљујући се наизменично и истовремено у више жена, углавном оних
зрелих и удатих: апотекарку, пекарку, библиотекарку, у обе ћерке
председника суда, своју професорку социологије, због које за матурски
рад узима тему из марксизма. Потреба да коначно нађе „жену свог живота“
доводи Петра у низ деликатних и комичних ситуација и избезумљује његовог
оца (Данило Стојковић), општинског судију, уштогљеног човека, догматских
схаватања, који верује да се омладина може васпитавати само „чврстом
руком“ и који пати због свог буржоаског порекла (отац му је пре рата био
геометар и школовао се у Прагу). Када коначно и нађе праву истинску,
велику љубав, она из одређених, тада друштвено актуелних збивања,
бива прекинута.

Rezija: Goran Paskaljevic

Scenario: Gordan Mihic








Награде

• Бастија: Гран при жирија
  
• Орлеан: Гран при и награда публике
  

Film "Poseban tretman" -1980.




Др Илић ради у болници за принудно лечење алкохоличара. Спроводећи свој
„посебан третман“ састављен од физичких вежби, дијете јабукама,
исцелитељског дејства Вагнерове музике и психодраме, са групом од шест
пацијената одлази у посету пивари у којој постоји велики проблем,
алкохолизам на радном месту. Из догађаја који следе, открива се да
доктор примењује властити начин лечења пацијената како би могао
да изрази своју, у суштини, деспотску и хипокритску личност.

^{Rezija : Goran Paskaljevic
Scenario:Dusan Kovacevic}