Kostim XIII i XIV veka
Kostim XIII veka
XIII vek je period velikog estetskog, kulturnog i političkog značaja. Gotska arhitektura je prevagnula nad strogošću romanike. Univerziteti su osnovani u raznim krajevima Evrope. Velelepni prizori ceremonija i viteštvo su svakodnevne pojave. Hrišćanska crkva je konačno ujedinjena, na čelu sa papom, a krstaški pohodi, iako su izgubili svoj prvobitni karakter, uspostavili su vezu sa Istokom. Svi ovi faktori su imali bitan uticaj na kostim i odnos prema samoukrašavanju u Zapadnoj Evropi.
Kostim je, uopšte, bio elegantniji i praktičniji nego u prethodnom periodu. Za ovu promenu su delimično zaslužni novi materijali i povećanje proizvodnje tradicionalnih, što je rezultat razvijenih trgovinskih odnosa Evrope i drugih krajeva sveta. Materijali XIII veka su meke, teške tkanine.
Vuna je dugo bila najvažniji materijal evropskog kostima. Kamelot, veoma skupa i fina vunena tkanina, je ranije uvožen, ali se sada proizvodi u Francuskoj. Žersej se pravi u Italiji, a kamelhar se može nabaviti sa Kipra. Drugde u Evropi se proizvode flanel i serž. Pristupačan je lan u svim oblicima, od teškog kanfasa, do lakog batista, a pamučne tkanine se takođe mogu nabaviti u velikom broju varijanti. Sa povećanjem ponude, pada cena svilenih tkanina i one postaju dostupne širem tržištu. Teški mat svileni brokat se koristio za plaštove, kao i baršun. Saten se koristio za postavljanje odeće, a šifon je bio moderan kod onih koji su sebi mogli da priušte da ga nose kao zamenu za batist.
Od posebne važnosti za tako širok izbor tkanina koje se mogu nabaviti širom Evrope su bili veliki vašari, koji su postali ustaljeno godišnje dešavanje tokom XIII veka. Trgovci i kupci su dolazili iz Škotske, Egipta, Konstantinopolja, pa čak i iz Novgoroda , u Rusiji. Na samo tkanine, već i gotova odeća, sve po poslednjoj modi, bili su na prodaju i već par nedelja posle vašara čitava Evropa je bila odevena u istom, novom stilu.
Jedan od najvećih luksuza u kostimu je bila upotreba krzna. Ono je imalo važnu ulogu u kostimu prethodna dva veka, ali je sada bilo u još većoj upotrebi širom Evrope, a koristi se i više vrsta krzna. Krzna samura, lisice, dabra, mačke i jagnjeta su bila uobičajena u XII veku, a njima su sada dodata krzna kune, veverice, hermelina, i zeca. Krzno nije korišćeno samo za grejanje, već i za dekoraciju. Okovratnici, orukavlja i rubovi odeće su sad često ukrašavani dragocenim krznom.
Odnos prema odevanju odslikava atmosferu toga doba, koja je bila pompezna i pretenciozna, a heraldika ima bitan uticaj na dizajn i dekoraciju kostima tokom sledeća dva veka.
Muški kostim
Muškarci i dalje nose košulje i nogavice, koje, osim što su kraće, imaju istu formu kao i tokom prethodnih vekova. Tunika ili kot, kako je do tada nazivana, pretrpela je izvesne promene. Nestala su ogromna zarukavlja i širina rukava je sada u drugoj krajnosti, sužavajući se od ogromnih rukavnih izreza, do tesnog zarukavlja. Nestalo je i šniranje tunike. Odeća je sada šira, potpasana kaišem. Donji deo je prosečen od kuka do ruba, koji je nešto ispod kolena, a kasnije se proseca i po sredini. Uskoro nestaju ogromni rukavni izrezi i kot dobija prikladnije, uske rukave. Sredinom XIII veka pojavljuje se potpuno nova tunika, ciklas, koja se nosila preko kota. Ciklas je bio vrsta gornjeg kaputa sa navezenim grbom, bez rukava, sa čamac izrezom oko vrata i otvorenih bočnih strana. Ovu formu nesumnjivo dugujemo krstašima. I ciklas je bio prorezan duž prednjeg dela i potpasan kaišem iznad bokova. Često je pravljen od najskupocenijih tkanina. Druga vrsta gornje odeće je, ponovo, ogrtač. Mi-parti (vertikalna podela odela po sredini na dve različite boje ili dva dezena) je u širokoj upotrebi.
Vremenom se tunika postepeno skraćivala, tako da su čarape postajale sve bitniji element odeće. To su, zapravo, još uvek bile odvojene nogavice, a ne preve čarape, i držale su se uz nogu pomoću sopstvene elastičnosti ili su podvezicama bile učvršćene na butinama. Često su bile vatirane, kako bi noga izgledala lepše i mišićavije.
U upotrebi je bilo nekoliko tipova obuće. Pomodari su najviše voleli jednostavne crne kožne cipele, špicastog vrha, ali je rafinirana verzija seljačkih mekih, kratkih čizama takođe bila u modi. Tokom najrazmetljivijih perioda nošene su cipele od teške svile i vezene kože, koje su u ekstremnim slučajevima bile ukrašene dragim kamenjem.
Duga kosa je konačno izašla iz mode. Sada je šišana u visini vilice i nošena ravna. Plemstvo ju je uvijalo pri dnu u urednu rolnu. Brade nisu bile uobičajene i kada su nošene, bile su uredno potkresane u špic i nošene sa tankim brčićima.
Kape su bile važne. Frigijskoj i sokolarskoj kapi pridružile su se krznene kape, filcane kape sa obodom i lanene kape za spavanje.
Ženski kostim
Ženske tunike, za razliku od muških, ostaju duge do gležnjeva, ali rukavi prolaze kroz iste transformacije. Haljine su često duže na leđima, stvarajući mali šlep. Sredinom veka tunike su znatno uže i nosi se sirkot – ženska verzija ciklasa. To je bila duga haljina bez rukava koja se nosila preko tunike i bila je rasečena od rukava do bokova i ušnirana preko torzoa. Ogrtač ima isti oblik kao u prethodnom periodu i često je postavljen ili obložen krznom. Kako su i tunika i gornja odeća dopirali do poda, teško je proučavati žensku obuću, ali se ona svakako malo razlikovala od muške, osim što žene nisu nosile čizme.
Frizura i oglavlja su se promenili početkom XIII veka, a zatim se ustalili na gotovo sto godina. Neudate devojke su nosile kosu puštenu preko ramena i nekada su je ukrašavale čeonim prstenom. Ovaj stil je smatran neprimerenim za udate žene, koje su svoju kosu povezivale i pokrivale mrežicom. Komad platna je zatim postavljan ispod brade i učvršćivan na temenu, a preko toga je nošena mala toka, sa ili bez vela. Ova vrsta kape se naziva barb.
Kostim XIV veka
Francuski uticaj u Evropi počinje u XIV veku, a kulminira tokom XV veka. Uopšte uzevši, to je doba kada se javlja grozničava težnja za novinama i intenzivnijim društvenim životom. Prko sto dana godišnje su praznici, uglavnom crkveni. Događa se, čak, da vlastelin i njegova porodica prisustvuju slavlju svoga kmeta. Turniri i viteški dvoboji su još uvek važan društveni događaj. Putujuće pozorišne trupe i usamljeni zabavljači koriste svaku priliku da pokažu svoje umeće. Dvorci polako gube na svojoj važnosti kao utvrđenja, jer vladar vlada celom zemljom, a sela i gradovi se šire.
Prosecanja koja su započela u XIII veku, sada postaju važan ukras, uz mnogo šniranja, kopčanja, vezivanja. Moderne su jake boje. Ipak, prva polovina veka prolazi bez nekih većih promena u odevanju, ali u drugoj polovini i muški i ženski kostim menjaju formu i prvi put se javlja nešto što bi smo mogli nazvati moda.
Muški kostim
U drugoj polovini XIV veka nestaju tunike. Donja tunika prerasta u neku vrstu vatiranog grudnjaka sa rukavima, koji se naziva dublet. Ova vrsta odeće je usvojena od ritera koji su slične grudnjake nosili ispod oklopa. Vatiranje se nalazilo na grudima, kako bi se istakla forma i punoća grudnog koša. Bio je uzak i relativno kratak. Kopčao se napred celom dužinom, a na kukovima se nosio kaiš.
Viši staleži su preko dubleta nosili purpoint (naziva se još i kotardi). On je nastao od gornje tunike, ali je bio krojen uz telo i ima dublji okovratni izrez. I on se kopčao spreda celom dužinom. Niži staleži su nosili širi purpoint, koji se nije kopčao, već se navlačio preko glave. Dužina se postepeno smanjivala, a donji rub je bio ukrašen caknama različitih oblika. Rukavi su bili uski do lakta, odakle su mogli da se šire toliko da su mogli dopirati do kolena, ili čak i duže. Krajem veka purpoint može imati i kragnu.
Karakteristična forma s kraja ovog veka je hupland. To je vrsta kaputa koja se nosila preko purpointa. Pratio je formu ramena, a onda se spuštao u bogatim naborima. Mogao je biti potpasan u struku. Nošene su različite dužine ovog kaputa, a najduži je nošen u ceremonijalnim prilikama. Rukavi su bili ekstremno široki, nekada i do zemlje. Imao je podignutu kragnu, a donji rub je često bio ukrašen caknama.
Kosa je različitih dužina, a nose se i brada i brkovi.
Najmodernije su i dalje sokolarska kapa i kapuljača sa produženim i caknama ukrašenim vrhom. Kapuljača je sada odvojena od ogrtača, navlači se preko glave i uma mali kep na ramenima. Nose se raznovrsni šeširi ukrašeni perjem i vezom.
Cipele su od meke kože, sa dugim špicem.
Ženski kostim
Žene su, uopšte, bile manje ekstravagantne od muškaraca. Osnovni deo odeće je bila haljina, uska do struka, odakle se širila u bogatim naborima do zemlje. Rukavi su bili tako uski, da su morali da se kopčaju u donjoj polovini, a njihova dužina je često pokrivala pola šake. Preko haljine se često nosi sirkot, lučno izrezan na bočnim stranama i obrubljen krznom. Prednji deo sirkota je bio čvrsto vatiran, a zadnji deo se produžavao u šlep.
I dalje se nosi puštena kosa ili pletenice umotane svilenim gajtanom i perlama. Starije dame su umotavale pletenice preko ušiju i slepoočnica i ukrašavale nakitom.
Nose se različite forme nakita, a ponovo se nose i ogrlice, jer se, posle dužeg vremena, ponovo vidi vrat i bista.
U XIV veku šminka opet počinje obilato da se koristi. Lice, pa čak i ruke, bojeni su u belo, obrazi i usne u crveno, a obrve su čupane vrlo tanko i visoko.
Obuća je slična muškoj, ali bez ekstremnih špiceva.
Italijanske svilene tkanine (damast)
Pet 5 Jun - 13:00
