Radmila Karaklajić

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

Radmila Karaklajić (Beograd, 8. oktobar 1939) je srpska pop i pop-rok pevačica, rođena u Beogradu 1939. pred početak Drugog svetskog rata. Proslavila se muzičkim hitom Anđelina zumba zumba iz 1964. koji je dostigao tiraž od gotovo milion i po prodatih primeraka. Glumila je u filmu Dobar vetar 'Plava ptico' (1967) i seriji Obraz uz obraz (1972).
Diskografija
Anđelina, zumba, zumba / Poziv na tvist / Selena tvist / Kroz planine na put (1964)
Crne oči / Kolja / Smeši se mesec / Ja ću te pričekati (1964)
Nada / Ja nisam više dete / Mi u kampu / Ti, ljubavi, ti (1964)
Niko mi ne može suditi / Ti si baš taj / To naše mesto / U naše vreme (1966)
Pata pata (1968)
Albumi
Radmila Karaklajić (1978)
Ciganske pesme (1981)
Радмила Караклаич [Radmila Karaklajić] (1983)
Singlovi
Ljubavi / Taka taka (1973)
Kompilacije
Melodije Jadrana - Split '66 (ploča 3) (1966)
Melodije Jadrana - Split '67 (ploča 4) (1967)
Festival Split '68 (1968)
Šlageri 60-tih 1 i Šlageri 60-tih 4 (2000)

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

Karaklajićeva 1963. godine

Snimanje za TV, 1963

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

Radmila Karaklajić Maxresdefault-1024x576

Bila jednom jedna zemlja koja je negovala kulturu izražavanja i kvalitet muzike… Da li mladi znaju ko je Radmila Karaklajić? Zašto je nema u medijima iako je HVALA BOGU još uvek sa nama?
Zapravo, u kojoj emisiji može gostovati ovakva muzička veličina – kada skoro i da ne postoje emisije ili štampani mediji koji bi napravili “kulturni osvrt” na jednu normalnu karijeru u bari punoj krokodila.

Rođena Beograđanka, horoskopska Vaga (1939.godište). Proslavila se muzičkim hitom Anđelina zumba zumba iz 1964. koji je dostigao tiraž od gotovo milion i po prodatih primeraka.

Glumila je u filmu Dobar vetar ‘Plava ptico’ (1967) i seriji Obraz uz obraz (1972). Rame uz rame sa Đorđem Marjanovićem, Karlom Metikošom, Terezom Kesovijom, Gabi i Arsenom Dedićem nastupala je i širom Sovjetskog saveza gde je stekla neverovatnu popularnost, i gde su devojčice dobijale ime po ovoj muzičkoj zvezdi nekog prohujalog vremena.

Zanimljivosti: Ploča je prodata u tiražu od dvesta hiljada primeraka kod nas, u Rusiji milion i dvesta hiljada, a Radmila je zbog svojih energičnih nastupa proglašena ženskim Đorđem Marjanovićem.

Prvi pevač koga je publika nosila na rukama bio je Đorđe, a kada je publika u Dubrovniku ponela Radmilu na rukama, to je bila vest za naslovne strane.Na festivalu u Pezaru, u Italiji, 1964. godine, osvojila je prvo mesto.1965. godine, Radmila Karaklajić je krenula na svoju prvu turneju po Sovjetskom Savezu i njeno temperamentno pevanje, uz isticanje ženskih atributa, ali bez imalo vulgarnosti, doneli su joj veliki uspeh pred ruskom publikom.
Umesto planiranih mesec dana , ostala je šest meseci.To je bio početak sjajne dugogodišnje karijere u SSSR-u, koja je rezultirala i time da su male Ruskinje počele da dobijaju ime Radmila!

1967. godine sa pesmom “Bokeljska noć”, (u alternaciji sa Vice Vukovom) pobedila je na Splitskom festivalu.
Na trećoj “Pesmi leta” 1969. godine došlo je do skandala – Radmila Karaklajić, dotle favorit, isključena je sa festivala! Optužena je za kupovinu glasova, što je ona odlučno negirala, i pravdu tražila na sudu, ali šteta je već napravljena.

Da li je to bilo podmetanje od strane kolega, ili tek reklama za taj putujući festival, tek dovelo je do iznenadnog gašenja njene karijere u domovini.
Radmila je nastavila sa nastupima u SSSR-u, gde je bila i ostala legenda. Njena ploča iz 1986. prodata je u više od milion primeraka. Rusi su joj organizovali koncert u UN 1983.godine, predstavivši je kao zvezdu Istočne Evrope, što se ni jednom našem pevaču nije dogodilo.

Danas ne nastupa, mnogi je stariji vide i prepoznaju u gradskom prevozu ili na Zelenom vencu na pijaci…

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

ANĐELINA, ZUMBA ZUMBA
Tekst: Radmila Karaklajić

Moje more svaki dan nosi čežnje sveta mog,
misli plove, nežno plove,
tada mašta mene zove
osmeh sunca budi grad, dok sa rive čujem glas — Anđelina,

Anđelina — zovu me na rivu s njima
Ulica mala, primorski je ovo kraj
ulica mala, svaka pesma jedna želja
ulica mala, gde ja radim celog dana

Mmm, Anđelina (o, sinjorina), zovu momci kraja mog
Osmeh sunca budi grad, dođi, dođi tu uz nas, Anđelina
Anđelina, zovu me na rivu s njima

Sunce sija, vetar ćarlija, tada misli morem plove
neka radost mene zove i ja radim veselo! (Anđelina!...)

Kad se jutrom sunce vine, bakalare nudim divne,
rakove i školjke sive — Kupite ih, kažem ja
Čim se smire valovi plavi, padne noć, tu smo mi
svi instrumenti oko nas i u moru mesec igra
to je pesma grada mog

O, mama, zumba, zumba bakalar!...
o, mama, ooo!...

Jedna od najpoznatijih pesama Radmile Karaklajić

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

"Romi nemaju zajednički muzički jezik, tvrde muzikolozi i istraživači romske kulture. Ali, uprkos tome, romsku muziku i pesmu moguće je prepoznati bez većih teškoća. Ovaj paradoks strucnjaci objašnjavaju na različite načine, dok sami Romi vele da je to otuda što u njihovoj pesmi bruji "rhomano dji" ("romska duša").

I samo oni koji osećaju ovu dušu, njene treptaje i drhtaje, u stanju su da dokuče romsku pesmu, da joj dadu snagu i izraz duševnog raspoloženja. Ta osobina romske muzike, u izrazu je jednostavna ali, uvek iskrena, i kao takva, ljudima bliska, verovatno je i doprinela velikoj popularnosti romske pesme.

Radmila Karaklajić, jedna od najpoznatijih pevačica istočne Evrope, uspela je da dokuči tajnu ove "duše", o čemu uverljivo svedoči ploča "Ciganske pesme". Romske pesme su sačuvale izvornu lepotu, ali istovremeno nose pečat ove estradne umetnice. Radmila Karaklajić, čiji je glas upečatljiv kao romska muzika, nadahnula je ove, inače, poznate pesme optimizmom koji je najizrazitija crta njenog umetničkog bića."

Rajko Đurić, 1981.

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

ISTOČNA KRALJICA

Bila je svojevremeno proglašavana ženskim Đorđem Marjanovićem i najboljom među najboljima. Svoj uspeh, koji je počeo čim se pojavila sa pesmom "Anđelina zumba zumba" i bacila bivšu Jugu pod noge, nekako je i mogla da nosi na plećima, ali životne neuspehe, koji su dolazili kao plod uspešne karijere, morala je da boluje sama. Od diplomiranog nastavnika engleskog jezika, do jedne od legendi jugoslovenske zabavne muzike gazila je više preko trnja, nego preko cveća. Životnu priču za dva romana, pokušali smo bar delimično da ispričamo za čitaoce "Ilustrovane Politike"

Iako sam rođena u Beogradu, moji roditelji su iz jednog sela kraj Ivanjice, i ja sebe smatram Ercovkom. Ere su malo samosvojni ljudi, a toj grupi pripadaju, recimo, Oliver Mandić, Olivera Katarina, Radmila Bakočević i ja. Nisam snob, iako sam rođena u Beogradu, i veoma sam ponosna što mi je deda bio seljak. On je bio jedan divan čovek koji nikada nije rekao ni jednu netaktičnu reč. Imao je toliko gospodstvenosti i lepote u svom ponašanju da mnogi beogradski intelektualci ne bi mogli ni da stanu uz njega. Ta nepomirljivost, bunt i nesavitljivost koju sam od svojih predaka nasledila pratila me je kroz karijeru. Imaju ti ljudi neke svoje posebne karakteristike koje stvara samo podneblje. Recimo da mene prati karakteristika koju bih nazvala "svojom glavom o svoj zid", apsolutna nesavitljivost koja me je u žitovu mnogo koštala.

U Rusiji su Radmilu tokom decenija nastupanja zavoleli kao svoju i proglasili je "Istočnom kraljicom", devojčicama su davali njeno ime, što je za nju predstavljalo izuzetno priznanje.

• Svi su odlazili u taj bivši Sovjetski Savez, ali ja sam bila ona koju su zavoleli kao svoga i devojčicama su davali imena po meni. Jedna od njih je i devojka koja je glumila sa Lazarom Ristovskim u filmu "Belo odelo". Najsrećniji trenuci u životu su mi rođenje sina i moji koncerti. Na tim koncertima sam delila sa ljudima svoja osećanja, držalo me je to duhovno davanje, nešto što sam im kroz sebe i svoju pesmu poklanjala. Jer ne možete držati pred 12.000 ljudi koncert i trajati više od trideset godina, a da nemate nešto u sebi što dajete tim ljudima.

Kažu da je zbog energije koju je imala prozvana ženskim Đorđem Marjanovićem, da je uvela neku vrstu estrade u svoje nastupe, opuštenost i razigranost koja je masama prijala...

• Đorđe i ja se dosta razlikujemo, ali možda smo u tom davanju bili slični. To je, u stvari, neka suština i ljubav prema ljudima, crta ljubavi prema životu, lepoti, nešto što vas obeležava iznutra i to ljudi osete. Tu nije bilo laži i onoga da sam stala u neku pozu da bih pokazala nogu ili grudi, ako je toga i bilo usput.

Kao i mnoge njene kolege iz generacije, Radmila je želela da bude muzički obrazovana, pa je učila pevanje kod tada poznate operske pevačice Anite Mezetove.

• Jeste, ali samo godinu i po dana sam išla na časove pevanja. Moralo se, ja sam radila na sebi. Pre svega, imala sam unutrašnju devijaciju nosa i sama sam otišla na operaciju, jer sam znala da ako hoću da pevam, moram da dišem.

Dok govori o načinu na koji je učila da peva, popularna "Anđelina" ustaje i pokazuje mi kako je disala dijafragmalno i podržava zvuke kojih je morala da se oslobodi tokom vežbanja.

• Moralo je da mi bude sve slobodno i ako hoću da se dugo bavim pevanjem, da pevam punim plućima, a da ne upropastim grlo, ja sam morala da naučim da dišem. Znači učila sam da pevam iz dijafragme, a ne iz grla. Tako sam mogla da pevam jednu, dve, tri pesme, ali morate da imate osnove zanata. Samo godinu i po dana sam učila jer nisam želela da uobličim glas, da postane operski.

MIRA STUPICA UZOR ZA "ANĐELINU"

Sam podatak od koga je učila pevanje govori o tome koliko je Radmila Karaklajić želela da uspe i napravi karijeru kakvu je napravila.

• Anita me nije učila samo postavci glasa, već još nešto, rekla mi je: "Radmila, od prvog momenta, još dok nisi izašla na scenu, udahni vazduh duboko, nasmeši se i kreni, ali moraš u prvom trenutku da se otvoriš, nema onoga idem polako, pa stanem, pa nastavim." Sve što mi je rekla, čak i u scenskom ponašanju mnogo mi je pomogla.

Najveći uspeh u karijeri stigao je na samom početku 1964. godine. Želeći da se izdigne iznad ustaljenih okvira i navika, Radmila je napisala pesmu "Anđelina zumba zumba" koja postaje hit nad hitovima. U tadašnjoj Jugoslaviji ploča je prodata u više od 200.000 primeraka, dok je u SSSR-u postigla tiraž od 1.200.000 primeraka.

• Da, ja sam uglavnom sama pisala svoje pesme, a "Anđelina" je prodata u 1.200.000 primeraka u Rusiji, a jako je dobro prošla i pesma "Pada sneg". Ja sam u sredini ono što je govoreno italijanski prevela i recitovala na ruskom što je oduševilo njihovu publiku. Jer, ne peva se samo da bi se pevalo, vi tom pesmom nešto kažete, dajete deo duše, mada to zvuči kao fraza. Čovek nije samo telo.

Uvek se pevaču desi jedan veliki hit po kome ga pamte, a ona je sama predodredili svoju karijeru napisavši "Anđelinu". U prijatnom ćaskanju, osetivši da je moja sagovornica raspoložena da kaže i ono što do sada nije, iskoristila sam priliku da pitam kako je nastala čuvena pesma.

• Ja sam bila najbolji đak u svojoj gimnaziji, sa 9,20 sam diplomirala engleski na Filološkom fakultetu, bila sam ozbiljna prema obavezama. S druge strane, kod mene postoje tri-četiri ličnosti, i zbog toga sam želela da se dopadnem ljudima, pogotovo momcima. Bila sam malo debeljuškasta i ružnjikava devojčica, ali verovatno ta moja želja da privučem pažnju i pokažem da u meni mnogo toga živi, onog vrcavog, pa sam smislila Anđelinu. Bili smo u gimnaziji i gledali Miru Stupicu u ulozi Petrunjele. Ona je meni u stvari bila ta jedna mala iskrica koja mi je otkrila da sam ja delimično Petrunjela, sa onom suknjom, sa onim golim ramenima i korpom i sa onim druženjem sa mornarima. Muškarcima koji će malo da potrče za tobom, pa ćeš da flertuješ, ali ne jevtino, već na fini način. Kasnije sam i ja malo igrala na tu kartu naglašene ženstvenosti, prva sam nosila šliceve sa strane, zašto da ne, pa žensko sam.

PRVI USPEH U PARIZU

Ipak, Radmilin prvi uspeh nije vezan za pesmu koja ju je izbacila u orbitu. Na festivalu u Pezaru, u Italiji, 1964. godine, ona je osvojila prvo mesto.

• To je bilo sa velikim orkestrom Radio televizije Beograd kojim je dirigovao Bubiša Simić. Tu sam trijumfovala sa pesmom Dragomira Ristića "Proslaviću taj dan". Uspeh je bio veći tim što sam dobila prvu nagradu pored svih njihovih velikih zvezda. U to vreme sam pevala džez sa studentskim orkestrom, jer sam studirala engleski i to mi je odgovaralo. Sve je to bilo 1964-65. To je istorija naše zabavne muzike kojoj sigurno i ja pripadam.

Prvi pevač koga je publika nosila na rukama bio je Đorđe Marjanović i to je nekako bilo sasvim normalno. Međutim, kada je publika u Dubrovniku ponela Radmilu na rukama, to je bila vest za naslovne strane.

• Divan je to osećaj. Nije to jedini put da su me dočekivali i ispraćali tako. Na nekim koncertima u Gruziji 1967. godine mene su na železničkoj stanici dočekali Gradski orkestar i folklorni ansambl. Kada sam izlazla iz voza, orkestar je svirao, a igrači su igrali onu igru na prstima, bilo je kao da su dočekivali nekog visokog političara. Takve stvari se sada ne doživljavaju iako ima mnogo više novca i mogućnosti. Mi smo pevali za dnevnicu i nije bilo važno da li imate 15.000 ljudi na stadionu, ako je dnevnica 150 rubalja, toliko je i to je to. Ali ja sam imala drugih privilegija koje mnogi nisu, svoja kola, autobuse, apartmane, sve što je najbolje.

SPLETKE I PODMETANJA

Kažu da svako vreme nosi svoje breme, ali ono što je zajedničko za sva vremena je nešto što nazivamo "podmetanjem". Ni Radmilu to nije zaobišlo, pa je njen prvi planirani odlazak u Rusiju odložen. Tri dana pre polaska na put, saopšteno joj je da ne ide...

• To je bilo 1964. godine, kada se prvi put išlo u Rusiju. Putovali su Đorđe Marjanović, "Sedmorica mladih"’, Cune i mnogi drugi. Tri dana pred polazak su mi u "Jugokoncertu" saopštili da ne mogu da putujem, jer ja pevam na engleskom, a u toj političkoj situaciji može da se desi da to u Rusiji bude pogrešno protumačeno. Osim jezika smetalo im je i to što ja malo slobodno pevam, što pevam tvist i rok. Od početka karijere zadobijala sam jake udarce i to je trajalo tokom svih godina pevanja, traje i dan-danas.

Ali pevačica je "nevernim Tomama" uzvratila udarac tako što je godinu dana kasnije pozvana na mesec dana, a ostala šest meseci u Rusiji.

• Da, već sledeće godine sam bila u SSSR-u na turneji koja je trajala čitavih šest meseci. Kasnije sam još samo jednom išla sa velikom grupom pevača. Prvi put sam bila sa orkestrom od šezdeset ljudi, drugi put sa tom grupom, a kasnije sam išla samo na solističke koncerte. Ta grupa pevača sa kojom sam išla u Rusiju lepo mi je smestila. Imala sam jedanaest biseva i naše velike tadašnje zvezde nisu mogle da podnesu kada se vrate ovde da se kaže: "Pa kako to i zašto to da ona prolazi najbolje, a mi velike zvezde ne baš tako?" Onda su ovde pričali da sam ovo, da sam ono, da sam im kvarila ozvučenje, neke nebuloze. To im je bilo objašnjenje za javnost zašto sam ja toliko odskočila od njih. A bila sam mlada, zgodna, pevala sam moderne stvari, pevala sam dobro jer tamo ne može da prođe loš pevač.

SRPSKA PONIZNOST PREMA DRUGIMA

Ono što kroz razgovor zaključujem, a i Radmila sama to priznaje, jeste da ju je uvek boleo odnos Srbije prema svojim pevačima. Nagrade je dobijala na strani, a u otadžbini retko.

• Da, recimo da je tako. Dobila sam prvu nagradu 1967. godine za pesmu "Bokeljska noć" u Splitu. Šta da vam kažem, ja sam veliki patriota, mogu reći nacionalista, ali ne šovinista. Volim svoju naciju sa svim njenim užasnim manama, ali mi imamo jednu groznu osobinu, da nikad ono što je naše ne može da bude jako dobro. Uvek smo spremni da svemu što je tuđe, a naročito iz bivših republika, damo svu moguću podršku, dok se naši umetnici prvo dokazuju van zemlje pa tek kad uspeju, mi ih prihvatimo. Mi smo imali mnogo dobrih pevača u Beogradu koji nisu mogli da prođu jer nisu imali podršku sredine. Sećam se da se na RTS-u u "Nedeljnom popodnevu" kod Dunje Lango pojavila Dubravka Jusić kćerka Đele Jusića, devojčica koja je pevala ispod proseka. Ona je imala televizijske emisije, i sve moguće privilegije, a ja nisam mogla da se pojavim na televiziji. Kada sam se vratila iz Amerike, gde sam pevala u auli Daga Hamaršelda kao jedini pevač iz Jugoslavije koji je ikada tu pevao, Goran Milić je snimak doneo u televiziju i nisu hteli da ga prikažu. To je za mene bilo tragično i onda sam se povukla rekavši da neću nikoga da zovem i molim da se pojavim. Koncentrisala sam se na inostranstvo i mogu da vam kažem da mi nisu mnogo naudili. Jesu u tom smislu što mi je ostala rana na srcu jer me nije podržala moja sredina, a da jeste, napravila bih još veći uspeh u karijeri. Ja sam imala sreću da se napolju pokažem, a koliko je naših divnih pevača koji nikada nisu imali tu priliku. Danas je malo drugačije, eto, ostali smo sami, pa ćemo valjda malo da se opameti, ali žrtve te naše poniznosti pred stranim su mnogi veliki talenti.

Iako razočarana u odnos države prema umetnicima, popularna pevačica i dalje veruje da Srbi mogu da se "opamete", a za to je potrebno:

• Prvo, da se vratimo Bogu, da se vratimo svojim korenima, osnovnom moralu i da cenimo prave stvari u životu, ljubav, porodicu, decu, neku osnovnu patrijarhalnost koja nas je očuvala. Ja sam prava Srpkinja, tipična. Znate zašto, naša dobra osobina je što smo strahovito dobar spoj istoka i zapada. Mogli bismo da pokupimo najbolje i od jednih i od drugih. Prošla sam sveta, živela na Kipru nekoliko godina, i neka mi ne zamere, ali tamo nisam videla ni četiri-pet devojaka lepih, kakvih kod nas ima na hiljade. Eto, stanite pred neku srednju školu i pogledajte kad izlaze sa časova. Sve će vam biti jasno. Mi smo pametna i lepa nacija i kad hoćemo, onda i možemo. Smeta mi što nismo jedni prema drugima ljubazni jer treba da olakšamo sebi ovaj tranzitni period kroz sve, ekonomiju, moral.

Ponudu za odlazak u Ameriku i građenje karijere Radmila je odbila zbog supruga Dragana Tomljanovića koji nije mogao da dobije vizu u to vreme.

• Ima istine u tome da sam odbila da odem zbog supruga. On je tada bio član Komunističke partije i nije mogao da dobije vizu. A ja kada sam sa nekim, sa njim sam totalno. Nisam mogla da se odvojim od muža i odem da pravim karijeru, jer ne bih otišla na gostovanje, već verovatno zauvek. U mene su hteli da ulože novac i naprave zvezdu, jer sam pevala na ruskom, ciganskom i engleskom, i menadžeru, koji je inače radio za Tonija Beneta, to se svidelo. Rekao je za mene da sam kameleon.

Čudno, ali nikada nije zažalila zbog toga i kada sam je pitala da li joj je žao, odlučno je odgovorila:

• Ne, nema tu žaljenja. Ja sam bila dva puta udata i imala sam još dve velike ljubavi. Strahovito sam veran čovek i ekskluzivac u odnosima. Za mene ljubav je ljubav, brak je brak, a kad više nije to, ja se lepo razvedem. Ne mogu da trpim prevare jer varam sebe, a to ne želim i neću uopšte da se masiram i budem nepoštena ni prema drugima, ni prema sebi.

Ljubica Z. Tomić

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

OVACIJE DIPLOMATA UN ZA MOJE CIGANSKE PESME

Jedini sam umetnik iz cele Jugoslavije koji je imao solo koncert u sali Daga Hamaršelda u Njujorku, a prisustvovale su diplomate Ujedinjenih nacija. I znate šta je zanimljivo, najviše im se dopao moj izbor ciganskih pesama, neke sam čak ja napisala, a izvela sam ih s američkim orkestrom i mojim pijanistom.

Goran Milić je bio dopisnik u to vreme, video je najavu za koncert, došao, snimio deo i poslao u Beograd. Navodno iz tehničkih razloga snimak nije pušten. Svejedno to mi je jedan od najvećih uspeha u karijeri, uz jedan tekst u zagrebačkom "Startu" pod naslovom "Istočna slava Radmile Karaklajić", kaže u ispovesti za "Blic nedelje" poznata pevačica.

NEPRIJATNOSTI

Ali bilo je u mojoj karijeri i neprijatnih momenata. Tako, na jednoj "Pesmi leta" u prvih pet gradova u kojima smo nastupali pobedila sam ubedljivo glasovima publike iako su u konkurenciji bili i Dragan Stojnić, Tereza Kesovija, Ivica Šerfezi. Ugovor s organizatorom zabranjivao je da u mestu u kojem nastupamo bude drugi supružnik. Moj tadašnji muž muzičar Dragan Tomjanović je došao u Ohrid svojim poslom, ja to nisam ni znala. Uveče je pozvao prijatelje na koncert. Nekako se saznalo da je on u Ohridu i izbio je skandal oko navodnog nameštanja glasanja. Svi su jedva dočekali da me diskvalifikuju. Novine da bi imale skandal, kolege da bi neko od njih uskočio na mesto pobednika. Za jedno veče mi se karijera survala. Tužila sam organizatore i Ekspres politiku, što je bila jeres u to vreme. Posle tri godine su pristali na nagodbu a novine su me blatile kako su stigle.

IZOPŠTENA

Bila sam na spisku izvođača koji su se spremali na turneju po SSSR-u kada mi je ozbiljan muški glas iz agencije Jugokoncert objasnio da ne putujem sa Sedmoricom mladih i Đorđem Marjanovićem zbog eventualnog negativnog publiciteta. Bilo mi je teško, ali nisam prestajala da verujem u sebe i sledeće godine je komisija sovjetske agencije za organizaciju koncerata u SSSR-u bila u Beogradu u videla me uživo kako pevam. Ponudili su mi turneju od petnaest dana sa jednom ruskom operskom pevačicom, a ja sam tamo ostala tri meseca. Bila sam prva žena koja je istovremeno pevala i plesala stranu pop muziku pred publikom u SSSR-u.

PRAVA MERA

Pazila sam na detalje. Na koreografiju, haljine, komunikaciju s publikom. Moji ruski domaćini su mi objašnjavali da je moj nastup prava mera za njihovu publiku. Veseo i energičan, ali ne i vulgaran. Ubrzo je nacionalna televizija snimila emisiju o mojim koncertima a vinil sa mojim pesmama prodat je u tiražu od milion i dve stotine hiljada primeraka. Meni nije pripala ni kopejka jer sam u SSSR-u pevala za fiksni honorar. U SSSR-u su roditelji davali imena svojim ćerkama po meni. Ukrajinska glumica Radmila Šogoljeva koja je igrala u filmu Lazara Ristovskog „Belo odelo“ ispričala je da je ime dobila po popularnoj pevačici iz nekadašnje Jugoslavije.

KAO DRŽAVNIK

Na turneji po SSSR-u, u Gruziji na železničkoj stanici sačekao me je Ansambl narodnih igara u punom sastavu. Izlazim iz voza, a oni u pratnji velikog orkestra igraju. Dočekali su me kao stranog državnika. Na banketu posle koncerta tadašnji gradonačelnik Tbilisija nazdravio je u moju čast vinom koje je bilo skladišteno u podu te sale. Kasnije sam probala i njihovu votku i konjak i gutljaj po gutljaj, veselo društvo, dobra muzika… U jednom momentu sam htela naglo da ustanem i zaplešem, ali sam se opružila po podu. Maligani su me savladali. Odneli su me u sobu i tada sam odlučila da je jedna čaša vina moja mera uživanja u alkoholu, ma gde se našla.

BATA I GAGA

Familija mog oca Đorđa Karaklajića vodi poreklo iz zaseoka na planini Goliji u okolini Ivanjice. Kao državni činovnik se zaposlio u Beogradu gde je upoznao moju mamu Milicu. Ona je rođena u Mladenovcu, ali se njena porodica preselila u Beograd pre nego što je krenula u školu. Nikada nije radila, već se brinula o porodici, pre svega o meni i mom bratu. Omogućila nam je bezbrižno detinjstvo. Ludirali smo se po ceo dan u Pop Stojanovoj ulici na Vračaru. U toj ulici su se kao mališani igrali i bardovi našeg glumišta Velimir–Bata Živojinović i Dragan Nikolić. Bata je nešto stariji od mene, a Gaga mlađi.

VAŠKE

Naša četvoročlana porodica živela je tada u malom jednosobnom stanu u skromnim uslovima. Tek što sam krenula u prvi razred osnovne škole, odlučila sam da napravim nešto u svom životu za celu moju porodicu. Stalno sam imala sve petice u školi, ali sam bila nesnosna na ulici. Nikada nisam izbegavala tuče sa dečacima. U nemaštini koja je vladala Beogradom posle Drugog svetskog rata školska deca su često imala vaške. Sva deca iz mog odeljenja su se drapala rukama po glavi, pa nas je uprava škole sprovela na šišanje. Imala sam kike boje meda koje su pale na pod posle dva pokreta makazama debelog berberina. Plakala sam dve noći i dva dana zbog muške frizure. Drugari iz odeljenja su za mnom vikali „Popaje, Popaje“. Mislila sam, ako sam već Popaj, ne bi bilo loše da ih malo izudaram.

ŠKOLA

Sve vreme školovanja uživala sam učeći književnost, jezike i istoriju, a matematiku i fiziku sam savladavala jer me je bilo strah od neuspeha. Zacrtala sam sebi plan za budućnost, da raskrčim sve ispred sebe u životu. U Šestoj muškoj gimnaziji na Lionu upoznala sam Ružicu Sokić koja je bila maturantkinja kada sam ja išla u prvi razred. Igrala je tetka Doku u "Zoni Zamfirovoj" u okviru dramske sekcije i bila omiljena u celoj školi. Prvi put sam pevala pred drugim ljudima čuvenu pesmu "Domino" baš na dramskoj sekciji kao gimnazijalka.

UDVARAČI

Bila sam među troje najboljih učenika u školi i imala sve petice ali sam popularnost među drugarima stekla tek kada se pročulo da pesmom mogu dobro da zabavim društvo. Orkestar pokojnog Saše Subote je svirao igranke svake subote u našoj gimnaziji i jedne večeri sam se iz publike preselila na pozornicu i na njoj ostala sve do danas. Nekada sam bila ljubomorna na svoje drugarice koje su bile birane za ples od zgodnih mladića dok sam ja pevala, ali pre i posle zabave imala sam mnogo udvarača. Momci su me stalno jurili.

DARKO KRALJIĆ

U proleće 1959. na igranke u Šestu mušku dolazio je čuveni kompozitor pop muzike Darko Kraljić. Saša Subota mi je govorio da je Darko oduševljen mojim glasom i koreografijom na sceni. "Ova mala je mnogo slatka i zna šta radi", prepričavao je Saša meni Darkove reči. Čaršija u Beogradu je brujala kako je Darko Kraljić inspiraciju za svoju čuvenu pesmu "Devojko mala" našao u platonskoj naklonosti prema gimnazijalki koja peva u bendu Saše Subote. Nikada Darko Kraljić nije meni prišao ili mi dobacio nešto usput, ali nije izostajao sa zabava na kojima sam pevala. Niko nije mogao da spreči ogovaranja kako ugledni kompozitor ide na gimnazijske zabave zbog neke klinke. Imala sam tada sedamnaest godina i jedva sam registrovala tu priču. Bilo mi je mnogo važnije da se ludo zabavljam dok pevam drugarima u školi i odbijam brojne udvarače. Kasnije sam čula da se divna Beba Lončar mnogo ljutila kada je čitala o Darkovoj inspiraciji u nekim novinama.

"AUDICIJA"

Upisala sam studije engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i počela sam da igram folklor u Kulturno-umetničkom društvu "Branko Krsmanović". U prostorijama KUD-a imao je probe džez orkestar legendarnog Milana Kotlića. Često sam slušala njihove probe i jedne večeri sam počela da pevam hitove koji su emitovani na Radio Luksemburgu. Nekoliko dana posle "audicije" obavestili su me da ću s njima na velikom koncertu u Kolarcu otpevati tri pesme.

TREMA

Drhtala sam od treme neprekidno dva dana pre koncerta i pred sam nastup mi se slošilo, ali sam ipak odlučila da pevam pred beogradskom publikom. Posle nekoliko taktova prve pesme glasom sam ispala iz ritma i počelo je da mi se mrači pred očima, ali orkestar nije prestajao da svira, pa sam nekako otpevala numeru do kraja. Zvonilo mi je kroz glavu“Radmila ti obožavaš pevanje, uozbilji se“, i posle treće pesme dobila sam veliki aplauz. Bilo je to moje najvažnije profesionalno vatreno krštenje. Volela sam da zabavljam ljude, ali nikada nisam zapostavljala obrazovanje. Engleski jezik i književnost sam diplomirala u roku.

GROZNICA

U holu Radio Beograda komešalo se nekoliko desetina mladih ljudi koji su želeli da njihov glas dopre do slušalaca širom SFRJ. Malo je falilo da se izvučem iz te gužve i odustanem od nastupa, ali sam imala jednocifreni redni broj, pa nisam morala puno da čekam da dođe red na mene da pevam. Nekoliko ljudi s ozbiljnim izrazima lica je sedelo iza staklenog zida kada sam počela da pevam čuveni hit "Fever", ali u sopstvenom prevodu. Tako mi je groznica donela neopisivu sreću jer su me odmah obavestili da će moj snimak biti emitovan u programu Radio Beograda. Skakala sam od sreće i vikala: "Radmila je snimila pesmu za Radio Beograd." Nedelju dana nisam spavala od uzbuđenja.

OPERACIJA NAŽIVO

Sve u životu sam radila temeljno, pa sam posle prvih nastupa sa džez orkestrom Milana Kotlića odlučila da krenem na časove pevanja kod Anite Mezetov, slavne operske pevačice i profesorke na Muzičkoj akademiji. Ona me je naučila da bez pravilnog disanja nema dobrog pevanja. Nikako nisam mogla da snabdem pluća dovoljnom količinom vazduha jer sam imala devijaciju glavne kosti u nosu. Lekari su mi rekli da moram na operaciju, ali mi nisu napomenuli da će mi čekićem razbijati kost samo uz lokalnu anesteziju. Anestezija nije bila dovoljno jaka i bukvalno sam jaukala u operacionoj sali. Deset dana posle tog horora u Zemunskoj bolnici, lice mi je bilo modro. Posle svega prodisala sam i od gospođe Mezetov naučila da bez muke pevam i igram dva sata.

PROLAZNA SOBA

Sa Draganom Tomjanovićem, gitaristom popularnog beogradskog benda Meksikanski trio, ušla sam u brak u velikoj ljubavi, ali posle venčanja je svako otišao kod svojih jer nismo imali gde da živimo zajedno. Nakon sedam meseci moji roditelji su bili razočarani da im ćerka posle završenih studija engleskog jezika bira nestalnu muzičku karijeru i nema gde da živi sa mužem. Prešla sam kod Dragana i njegovih roditelja u kuću gde smo "uživali" u prolaznoj sobi punih sedam godina. Nismo imali dece i kada je ljubav prestala, razveli smo se.

ANĐELINA

Obožavala sam pozorišnu predstavu "Dundo Maroje" u kojoj je Mira Stupica igrala Petrunjelu. Dopalo mi se njeno tumačenje strasne žene s mediteranskim temperamentom. Prepoznala sam taj temperament u sebi i na melodiju sicilijanske narodne pesme kojom počinje film "Kum" napisala tekst "Anđeline". U leto 1964. godine snimila sam pesmu po kojoj me svi pamte. Snimala sam s orkestrom Bogdana Dimitrijevića u jednom studiju u Novom Sadu. Ljudi iz Televizije Beograd su čuli "Anđelinu" i odmah me doveli u studio da upotpunimo novogodišnji program.

BOKELJSKA NOĆ

U studiju sam zatekla neke ljude koji su bili obučeni u mornarske uniforme zbog snimanja obrazovnog programa. Reditelj se složio da mi prave društvo dok pevam Anđelinu i naterao ih da igraju sa mnom. Bio je to avangardni nastup u odnosu na pevačice koje su u stavu mirno stajale ispred mikrofona. Nekoliko dana posle emitovanja novogodišnjeg programa izašla sam na vazduh da se prošetam i nisam se zadržala dugo. Ljudi su rukama pokazivali na mene i vikali "Anđelina". Sledećeg leta sam probala da se okupam na zemunskom Lidu, ali su deca neprestano trčala za mnom i, naravno, vikala "Anđelina". Kasnije sam u leto 1967. s Vice Vukovim pobedila na Splitskom festivalu. Pevali smo tadašnji veliki hit "Bokeljska noć" za koji je Pera Gotovac napisao aranžman.

SREĆAN ČOVEK

Kad podvučem crtu ja sam u stvari srećan čovek. Ponajviše zato što sam u ovom ovakvom životu pojedinim ljudima učinila neke momente lepim, unela im optimizam, a to je donelo sreću i meni. Srećna sam i zato što se ljudi i danas kad me vide nasmeše i ljubazno me pozdrave. To, valjda, nešto znači.

Što se ljubavi tiče, ona za mene znači vernost. Imala sam dve velike ljubavi koje su trajale. Danas sam sama ali ne i usamljena. Nisam nikad pravila bolne kompromise i zato i danas živim na miru sama sa sobom i raspoložena sam.

ŠTA RADIM

Spremam se za nastup na Beogradskom proleću krajem maja, a u planovima mi je nastup u Njujorku koji organizuje ruska emigracija. Moj sin Ognjen se uspešno bavi muzikom i na Adi ciganliji je prvi organizovao skakanje sa bandžija. Oboje uživamo u životu.


LIČNA KARTA Radmila Karaklajić je rođena u Beogradu 1939. Počela je da peva još u gimnazijskom bendu, a prvi put je profesionalno nastupila sa Džez orkestrom Milana Kotlića. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Proslavila se pesmom "Anđelina". Imala je izuzetnu karijeru u SSSR-u gde je ploča sa njenim pesmama prodata u tiražu od milion i dvesta hiljada primeraka. Sovjetski roditelji su davali imena svojim ćerkama po Radmili. Udavala se dva puta i ima sina Ognjena.

Aleksandar Nikolić | 16.05.2010.

**Master** **Poruka** : 5670 **Učlanjen** : 18.12.2021

A GDE JE PENZIJA ZA TOZOVCA I MENE

Radmila Karaklajić (73) nekada je vladala muzičkom scenom bivše Jugoslavije i SSSR-a, a danas uživa u kućnim poslovima, odlascima na pijacu, u vožnji gradskim autobusima. Kako kaže, Rusi je i dalje pamte, često je pozivaju na razne manifestacije, a sa pesmom "Anđelina, zumba, zumba, bakalar" koju je sama napisala i snimila pre 48 godina ušla je u muzičku istoriju.

"I danas na sceni doživljavam isto uzbuđenje kao nekada, sa istim žarom se predajem publici. Rusi me nisu zaboravili, pozivaju me na svaki veliki festival gde sam u žiriju i imam svoj šou. To me usrećuje i ispunjava. Doživela sam u karijeri sve što se moglo, a ovo što imam poslednjih godina samo je bonus na čemu sam beskrajno zahvalna. Nedavno je prvi kanal ruske nacionalne televizije bio kod mene zbog snimanja emisije 'Boginje socijalizma'", kaže Radmila, koja je uvek bila poznatija u Rusiji nego u Srbiji.

"Moja zemlja je uvek prema meni bila maćeha! Na to sam navikla, to je deo našeg mentaliteta. Mi zaboravljamo i potcenjujemo svoje, a tuđe veličamo."

Koliko vas boli što niste dobili nacionalnu penziju?

• Mnogo, jer 40 godina sam najpopularnije lice iz Srbije za četrdeset miliona ljudi! Možda zvuči hvalisavo, ali to je istina. Decenijama promovišem našu muziku, našu zemlju. Ljudi koji me vole i poštuju u inostranstvu, a kroz moj lik i moje pesme vole i Srbiju. Zar nisam zaslužila priznanje? Bivša vlast, ko god da je, strašno se obrukala i ogrešila o mnoge umetnike. Ta komisija koja se pitala kome treba dati nacionalnu penziju, pokazala je ogroman profesionalni nemoral. Od svih onih koji su dobili nacionalne penzije, polovina to nije zaslužila. Drugoj polovini koja je to zaslužila, nacionalne penzije su date samo da bi mogli da se provuku oni koji to ne zaslužuju."

Istu priču su nam pričali i Tozovac i Miki Jevremović...?

• Sramota je za ovu državu što smo Miki, Tozovac i ja bez nacionalne penzije. I tragično je i komično, ne zna čovek da li da se smeje ili da plače. Nije to stvar novca, već priznanja. Ja imam penziju od oko 450 evra. Znam da neki misle da je to mnogo, ali to je najminimalnije za pristojan život. Iako sam radila decenijama nisam mnogo zaradila. Tada nije bilo velikih para. Posle turneja smo dobijali polovinu zarade, dok je ostalo odlazilo državi i koncertnim agencijama. Po turneji smo dobijali onoliko koliko folk pevači dobiju za jedan vikend. Za skoro pet decenija rada zaradila sam za pristojan stan, auto i ništa više. Da me ne razumete pogrešno — ne žalim se ja, radim još po malo i zaradim po neki honorar.

KRADU MOJE TEKSTOVE
Pratite li šta se dešava na folk muzičkoj sceni?
• Može tu ponešto lepo da se pronađe. Recimo, zapazila sam Topalka. Autentičan je, uživo lepo peva, a ostalo... Morala bih duboko da se zamislim da bih se nekog setila. Poslednjih godina, primetila sam mnogo kopija tekstova mojih pesama. Ljudi traže ideje, pa prebiraju i po mojim pesmama, kradu. Prepoznajem neke ideje, pa čak i čitave delove mojih pesama. Ne smeta mi to, ali iz mojih pesama nisu mogli da izvuku motive gaćica i brushaltera — kaže Radmila.

ČAROLIJA NA SCENI
Pre tri godine pevala sam sa još 20-ak pevača na jednom velikom koncertu u Kijevu. Kada sam videla impresivnu salu i koliko je ljudi došlo na koncert — sledila sam se. Pitala sam sebe: "Radmila, šta ćeš ti ovde?" Ali, kada sam izašla na ogromnu scenu počela je čarolija. Oko mene se okupilo na desetine ljudi, nastao je haos. Hteli su da se slikaju sa mnom da mi čestitaju. Među njima je bilo i mnogo mladih koji su me gledali sa ushićenjem, bila sam presrećna — priča Radmila.

V. Tasić | 13.11.2012.

» Radmila Lazic
» Radmila Savićević
» Radmila Živković