Čudni i jezivi grobovi

Bilo da vam mesto pokopa označava Hello Kitty ili kamena vagina, pokazalo se da su nadgrobni spomenici sjajan način da ostanete upamćeni.

Elizabet De Deminof



Besplatno prenoćište u Parizu, preuzeto sa Wikimedia Commons


Na prvi pogled, ovaj grob ne deluje preterano neobično - mnoge aristokrate poput Elizabet prave velelepne mauzoleje. Ali ono što je interesantno na ovom malo poznatom utočištu pariskog Per Lašez groblja je to da je bogatašica u testamentu naložila da njeno ne baš maleno nasledstvo dobije osoba koja provede godinu dana u mazoleumu, bez kontakta sa ljudima, čak ni sa onima koji donose hranu. Mnogi su probali, svi odustali. Ograđujemo se od bilo kakve odgovornosti za buduće pokušaje.

Sterling Halard Brajt Drejk



Matematička jednačina o bebi koja uleće kroz vrata ili… odustajem. Preuzeto sa Find a Grave

Nismo sigurni šta je vlasnik ovim grobom hteo da iskaže. Nismo sigurni ni da želimo da znamo. Sterling je, sudeći po tome da nema datuma smrti, još uvek živ, iako epitaf tvrdi da je umro „od samoće i slomljenog srca, u potrazi za oltarom koji nikad nije našao“ Iskreno se nadamo da će Sterling do kraja života naći oltar i promeniti svoju nadgrobnu ploču koja će, u suprotnom, postati oltar za narkomane.

Statua jezive žene na nepoznatom grobu



Ova fotografija je iz lične kolekcije, slikana na Višegradskom groblju u Pragu. Iako je celo groblje puno i prelepih i čudnih statua, ova se ističe. Natpis nije vidljiv i priča je nepoznata, ali je sam spomenik više nego dovoljno upečatljiv da zasluži svoje mesto na ovoj listi.

Inez Klark



“Mama danas sam upoznao devojčicu sa kišobranom na groblju” “…

Šestogodišnja Inez je umrla kad ju je na pikniku udario grom, pa je porodica, skrhana gubitkom, napravila statuu prirodne veličine koja krasi grob na čikaškom groblju Grejslend. Kako to ponekad biva, o devojčicinom grobu se pojavila urbana legenda. Priča kaže da, kada grmi, Inez ustaje, šeta se po groblju i igra se sa decom. Zato je oko njene statue stavljen stakleni sanduk – za svaki slučaj.

Džordžes Rodenbah



Neprijatno buđenje?

Ovaj pesnik nije čest gost na listama najčitanijih, ali se zato njegov nadgrobni spomenik nalazi na mnogim listama čudnih i jezivih kipova. Pa, i to je nešto. Priznaćete da ova neobična statua s razlogom prednjači među rezlutatima koje dobijete kada guglujete ovog pesnika. Nadamo se da niko neće u sred noći pijan da naleti na nju tumarajući po Per Lašezu, jer čovek koji u mraku nasilno izlazi iz groba držeći cvet u ruci nije prizor kome bi se mnogo ljudi obradovalo.

Nepoznati kućni ljubimci (bar se nadamo da je reč o ljubimcima)



Mogao je da bude i SunđerBob

Mnogi vole ljupku macu Hello Kitty. Mnogi mnogo vole Hello Kitty. Ali, koliko ste spremni da uradite za tu ljubav? Da li Hello Kitty volite do smrti? Za vlasnike ili kupce ovog groba to je očigledno tako. Ovde je verovatno reč o grobu kućnih ljubimca (ili u to želimo da verujemo), ali ako ste Kitin fan, razmislite dvaput da li zaista želite da vam ljupka maca bude saputnik u večnost.

Milena Marinković



Čudan romantični čin.

Ovde imamo i jednu „domaću“ priču. Milan Marinković je svojoj ženi Mileni ispunio jednu od želja… pa, bar on kaže da je to bila njena želja. „Ja sam voleo da komentarišem izgled žena što je njoj, pogotovo u poslednje vreme, malo smetalo. Zato je rekla da će na spomenik, ako umrem pre nje, da ukleše ženski polni organ pošto ga toliko volim. Ona je umrla pre tri godine, a ja sam joj ispunio želju.“ Kad pročitamo ovaj citat par puta, shvatimo da Milena možda ipak nije baš na svom grobu želela ovakvo umetničko delo. Ipak, šta je tu je, sad je već za spomenik dato 2600 evra i nema natrag. Vagina ostaje gde jeste, kao i Milanova već uklesana godina smrti – 2018.

J.W.C van Gorkum i  J.C.P.H van Aeferden



Ne može nam ni smrt ništa, jači smo od sudbine.

Grob na slici priča ljubavnu priču, nešto manje uvrnutu nego što je Milanova i Milenina. Reč o ženi katolkinji i mužu protestantu kojima nije dozvoljeno da budu sahranjeni zajedno. Kada je muž 1880. godine, nakon 38 godina braka, umro, bio je sahranjen na protestantskom delu groblja, uza zid. Osam godina kasnije, umire i žena, samo što, umesto u porodičnu grobnicu, odlučila je da je sahrane sa duge strane zida, uz muža. Na pločama su napravljene ruke tako da se bračni par i dalje drži zajedno – dokaz da ponekad ni smrt ne može da vas rastavi.



preuzeto sa kulturkokoska.