Fleetwood Mac

Fleetwood Mac




Sredimom pedesetih godina Big Bill Broonzy, koji je dvadesetih svirao sa
legendarnim Papa Charlie Jackson-om, tridesetih sa John Lee "Sonny Boy"
Williamson-om a cetrdesetih sa Memphis Slim-om, odrzao je niz uspesnih oncerata sirom Velike Britanije. Muddy Waters takodje radi dosta koncerata po Engleskoj i uvodi Chicago Blues u V. Britaniju.Tako su se lagano stekli uslovi za formiranje novog stila blues-a.
British Blues.
Muzicari koji su postavili temelje British Blues-a su, pre svih, Alexis Korner i John Mayall, pa zatim Mick Jagger, Charlie Watts, Graham Bond, Jack Bruce, Ginger Baker. U prvom talasu nastaju grupe The Rolling Stones, The Yardbirds, The Animals i Bluesbreakers. Poslednji su bukvalno bili rasadnik mladih blues gitarista: Eric Clapton, Peter Green, Mike Taylor pa Coco Montoya. Oni su bili inicijatori drugog talasa kada nastaju grupe poput Cream-a, Fleetwood Mac, Ten Years After, Led Zeppelin i Chicken Sheck. Svoju svirku pocinju Gary Moore i Rory Gallagher, a svet je zapalio Jimy Hendrix.
1966 godine Peter Green i John McVie menjaju Eric Clapton-a i Jack Bruce-a u Bluesbreakers-ima i vrlo brzo John Mayall u Green-u otkriva sjajanog blues gitaristu, kompozitora i tekstopisaca. Posle albuma A Hard Road iz 1967. na kome se nalaze tri Green-ove kompozicije Peter Green i John McVie napustaju Bluesbreakers-e. Zajedno sa Mike Fleetwood-om, Green-ovim kolegom iz benda Shotgun Express koji je vodio Peter Bardens, i Jeremy Spencer-om osnivaju Fleetwood Mac.
1968 izlazi njihova prva ploca Peter Green's Fleetwood Mac, odmah zatim i kompilacija Mr. Wonderful. 1969 izdaju cak pet albuma od kojih dva studijska i tri kompilacije. Te tri godine bile su godine stalnog uspona grupe, kako u kvalitativnom tako i u komercijalnom smisli. 1968 iz Chicken Sheck dolazi Christine McVie, a kao treci gitarista 1969 u band dolazi Denny Kirwin. Sa grupom u to vreme svira i harmonikas Big Walter Horton koji paralelno svira u grupi Chicken Sheck.
U tom periodu grupa ima mnogo vise live zapisa nego studijskih. Oni kasnije izlaze kao live albumi ili kao kompilacije tokom 80-ih i 90-ih. To su na primer: Live in Boston '85, London Live '68 iz '86, Live at the Marquee, 1967 iz '92, Boston Tea Party '98 i Blues Years iz 2000.
Na samom pocetku grupa je vrlo brzo izbila na vodecu poziciju britanske blues i rock scene sto i nije bilo cudno jer su za lidera imali coveka koga i danas kritika smatra za jednog od najkompletnijih blues gitarista. Kompozicije Albatros i
Black Magic Woman koje je Green napisao bile su njegov logican muzicki tok dogadjaje posle kompozicije Supernaturl koja se nalazi na vec pomenutoj ploci Bluesbreakers-a A Hard Road iz 1967. Ove dve kompozicije dovele su Fleetwood Mac na britansku listu singlova na kojoj je grupa ostala vise od dve godine, naravno uz pomoc hitova koji su sledili; Oh Well, Man Of The World i The Green Manalishi.
1970 godine desilo se nesto sto niko u to vreme nije ocekivao. Peter Green napusta Fleetwood Mac iz religioznih razloga i svoj zivot nastavlja u nekoj komuni u Nemackoj. Jos jedan veliki udarac Fleetwood Mac je doziveo kada je za vreme americke turneje 1971 bukvalno nestao Jeremy Spencer , kasnije se ispostavilo da je on napustio grupu iz istih razloga kao i Green. Spencer-a menja Bob Welch, a grupa se u tom periodu na pocetku sedamdesetih nalazi u trazenju novog zvuka. Posle nekoliko prosecnih albuma 1974 grupu napusta Bob Welch a njegovo mesto zauzima Lindsey Buckingham, a nesto kasnije u band dolazi i Stevie Nicks. 1975 izlazi album Fleetwood Mac na kome se nalaze i neke stare kompozicije, a 1977 ploca Rumours koja pokazuje da je grupa definitivno nasla novi zvuk i da su nekadasnje blues zvezde postale Pop/Rock zvede.
U narednih dvadeset godina bend je izdao samo pet studujskih albuma ali svaki je prica za sebe i svaki od njih pokazuje da zvezde ostaju zvezde.

Izvor: Muddy.in.rs