Песме Богу и роду

Бог ме гледа

Богу се моли
С Богом збори
Кад се души молит не да
Барем мисли:
"Бог ме гледа!"
У мислима
пред њим стој-
па се ничег
ти не бој!

Кандило

Пред иконом
кандилице светлуца
ко молитва
посред чиста срца.

Греје душу.
стално нас подсећа
да је вера
светлост нам највећа.

То говори
светла Божија рука
нашем броду
где је права лука.




Лидија Поповић
"Богат је ко бога има"

Боље ће порасти

Како ти се зове сека?
Зове ми се "мала беба"!
Откуд теби мала сека?
дао ми је Бог с неба!

Још је много,много мала,
Ништа ми не уме касти.
Ал ако се за њу молим,
кажу боље ће порасти.

Желиш ли да брзо расте?
О то чико јако желим!
Има дана када немам
чокаладу с ким да делим!

Христова девојчица  

Девојчице моја драга,
Буди нежна буди блага
буди као јагње мила.
Буди танана ко свила.
Буди тиха као вода.
Сјајна као звезда  с свода
Буди љупка као срна.
Буди ружа ал без трна.
Па ћеш људе радовати.
Љубиће те отац,мати.
А пре свега,изнад свега
Христос ће те својом звати

Исток са висине

Исток нам се са висине јави
Вечну светлост свету да објави,
Вечну светлост и вечно сијање,
Вечног Бога вечно постојање.
Син се јави Оца да објави
И Дух сиђе Сина да прослави.
Триједина слатка хармонија
Људска срца љубављу загрија.
Вечни Исток вечитога дана
На истоку сунчаном заруди
Од сна људе тешкога пробуди.
Сновиђења лажна ишчезоше,
Мрачне сени у ад побегоше.
Христос дође, људе страва прође;
Христос рече, пакао утече;
Кад пострада, сатану савлада;
У смрт паде, у живот устаде. -
Гроб се стресе, кад Христос воскресе.

Гора висока

Уздигла се гора чарна
гора висока,
И на гори кула бела
кула пламена.
Ударили зли ветрови
гору високу
Да претуре ону гору
гору висок.
Бучале су страшне буре
буре страхотне
Да оборе белу кулу
кулу пламену.
Ал' се гора одржала
гора висока
И на гори кула бела
кула пламена.
То не била гора чарна
гора висока
Ни на гори кула бела
кула пламена
Већ то била црква Божја
с крстом победним,
С кубетима од небеса
с крстом Христовим.

Нетрулежно Богатство

Сабираш ли благо земно
гоњен на то страшћу тамном.
Смрт ће доћи изненадно
и викнути: хајде за мном!

Таман рекох души својој:
Весели се, пиј и једи,
Али дуну ветар смрти
и у срцу крв ми следи.

Таман сабрах пријатеље
да би радост била већа,
док ме такну рука смрти
и угасну моја свећа.

Пријатељи, не лудујте,
не ходите мојим трагом,
но журите за небеским
непролазним вечним благом!

То је благо што Бог даје,
то је благо што Бог чува,
томе благу ветар смрти
не прилази, и не дува.

Пријатељу, горе срца,
где су вечна блага многа!
Богатите сами себе
Благом царства Христовога!

Божић, Божић

Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан,
Сав светлошћу обасјан.

Дјева Христа родила,
Пеленама повила,
У пећини Христос спи,
Света Дјева над Њим бди.

Слама лепо мирише,
Богомајка уздише,
Утом звезда засија,
Пећина се загрија.

Анђели се спустише,
Пастирима јавише:
Весел'те се сви ноћас,
Роди нам се Христос Спас!

Кад то чули пастири,
Срце им се умири,
Па кликнуше сви у глас:
Нек' се слави Христос Спас!

Нек' мир свуда царује,
Нек' се срце радује,
Нек' се свако поправља
И Господа прославља.

Па, гле и ми Србчићи,
К'о сребрни звончићи,
Богомајку хвалимо,
Христа Бога славимо.

Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан,
Сав светлошћу обасјан.

Свети Сава

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затвореној светогорског манастира?
"Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата
седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге.
Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и
и сад ево светлост тражим у скромноме манастир;
Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата;
и примите царског сина к'о најмлађег свога брата.
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: "Примамо те, мило чедо".

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.

Вера Православна

Вера наша, вера давна,
Вера давна, вера чиста
Тестамент је Живог Христа -
Вера наша православна.

Пуна тајни мада јавна,
Апостоли развејаше,
'Ванђелисти описаше -
То је вера православна.

Љубав к Богу, дужност главна,
Њом се свеци просветлише,
Мученици веселише -
То је вера православна.

Наша вера, вера славна,
Њом се претци прославише,
Вишњем Богу угодише -
То је вера православна.

Вера наша, вера давна,
Њом славимо Христа Бога,
Цара царства бесмртнога -
То је вера православна.

Хајте браћо белој цркви

Хајте браћо белој цркви, да се Богу помолимо
Дародавцу свих добара, да се смерно поклонимо

Оставите бриге мале, одморите руке вредне
Сетите се душе своје, душе гладне, душе жедне

Оставите ситне злобе, благи Бог је Отац свију
Он све тражи, Он све зове, царство вечно да добију

Данас јесте, сутра нисте, та спасти вас неће благо
Спасен биће који твори, што је вечном Богу драго

Кад у цркви Бога славе, добри људи и анђели,
Бог милосни на том збору и вас браћо видет жели

Хајте браћо белој цркви, да се Богу помолимо
Дародавцу свих добара да смерно поклонимо!

Знаш ли ко те љуби силно?

Знаш ли ко те љуби силно
Ко те чува дан и ноћ,
Ко ти даје изобилно
Да одолиш врагу моћ?

Знаш ли ко ти живот дао,
Оца, мајку, брата твог,
И ко те је обасјао
Светлим зраком Духа свог?

Знаш ли ко је умро за нас,
На Голготи, знаш ли то,
И радости обећате,
Ко ти спрема знаш ли то?

Мораш знати ко то чини,
Ко то тако љуби нас,
То је Господ са висине,
То је Христос свима Спас!

Зато и ти, ох, сети се,
Па му срце своје дај,
Кад му скривиш, заплачи се,
И замоли опроштај!

У тој сузи покајања
Заблистаће Христов сјај,
Имај у Њег поуздања,
Отвориће теби рај!

Када Србин славу слави

Када Србин славу слави
Он уз колач свећу стави
Па прелива колач вином
И све свети светим чином

Колач му је слика Оца
Сваког добра даваоца
Свећа му је слика Сина
Слика Духа – сила вина

Пред Тројицом Србин стане
Па скрушено он уздахне
Царе вечни благослови
Сви су Твоји дари, ови

Народ сложи и умножи
Нек сви људи буду Божји
Нек сви славе Име Твоје
Твога Суда нек се боје

Ко хлеб нек су срцем благи
Ко свећа душом прави
Ко вино нек су јаки
Благи, прави, јаки, здрави

Смрт Светога Саве

У Трнову граду, усред зимске циче
Службу служи Светац из ибарске Жиче.
Огрнуо златну, одежду на плећа,
На глави му митра, трепери ко свећа.

Војордање поје, а вода се леди,
Бугарски патријарх, покрај њега седи.
Старачке му усне, од хладноће модре,
Али са њих слећу, ове речи бодре:

Почујте ме браћо, последњи и први
По језику вери, ми смо једне крви.
Ми смо једне крви, сестра нам је слога,
Јер смо деца Христа, једног истог Бога.

Тако је зборио, свети Сава тада,
А после шест дана, сасвим изненада,
Пуче глас по граду, умро свети Сава.

Заплакаше Срби с мора и Дунава
Забрујаше звона пре зорина јава,
Јављајућ губитак Српског Великана!

Ој Србијо


Ој Србијо мајко мила
Да би вазда срећна била
Деца Твоја Тебе воле
За Тебе се Богу моле

Земљо славе и слободе
Све ме мисли Теби воде
Све ме жеље Теби крећу
Све за Твоју чиним срећу

Земљо палих праотаца
Витезова и Светаца
За крст часних мученика
За слободу заточника

Гроб до гроба свето гробље
Ту почива српско робље
И све олтар до олтара
Задужбине српских цара

И Косово тужно стоји
Петвековно ропство броји
Спомен славе и јунаштва
И неслоге и издајства

На Косову Грачаница
Крај Мораве Раваница
У Крушевцу Лазарица
На планини Студеница

И све мегдан до мегдана
Пре и после Видовдана
Сва си крвљу заливена
Сва си славом окићена

Но не бој се мила Мати
Бог ће Теби добро дати
Па ћеш бити најсретнија
И од свију најславнија!