Knjaževsko- Srpski Teatar Kragujevac

Preporucujem da pogledate ovu predstavu, dobro uradjena.
Divnih zivotnih istina izrecenih u svakom minutu predstave.

Konferencija za medije povodom početka 12. JoakimInterFesta

Kragujevac, 18. septembar 2017. godine

U Knjaževsko-srpskom teatru, povodom početka 12. JoakimInterFesta, međunarodnog pozorišnog festivala, održana je konferencija za medije na kojoj su govorili direktor Teatra Miloš Krstović i selektor festivala Miloš Latinović, književnik i direktor Bitef teatra.

"Gotovo nemerljivo prostranstvo okeana, sadrži lako obeležene i jasno uočljive prostore mora. To je razlog zbog kojeg sam, da bi obeležio selekciju JoakimInterFesta u Kragujevcu 2017. godine, posegao za parafrazom naslova romana uglednog italijanskog književnika Alesandara Barika, autora knjige „Okean, more“, koja, verujem, jasno definiše to bezmerno okeansko prostranstvo kulture u kojem možete pronaći svoje more umetnosti. Mare nostrum. Naše more teatra, koje biramo da bi plovili slobodno, da bi se osećali nesputano, da bi verovali u nemoguće, poput prekaljenih istraživača, upornih tragača i večnih, veštih vojnika. 
Ovo je, dakle, naše more. Pozorište, teatar, kazalište, gledališće.To je naša utopija u kojoj nema razlike među ljudima, jer nevidljiva je struja koja nas nosi i snažan je vetar koji nam duva u jedra. I to je naš izbor bez obzira kojim sredstvom biramo da plovimo, da brzo ili sporo prevaljujemo razdaljinu od početka do kraja, ili od zamišljenog i snevanog kraja ka nekom lepom mestu gde je sve možda počelo.
Ali, nije sve u našem životu, u tetaru, idilično, lepo kao na moru. Čudno je, kadkad i opasno, kao na okeanu. Borimo se za opstanak i strepimo za budućnost, patimo u anonimnosti i svetlimo skromno, štedljivo. Vreme u kojem živimo je izuzetno teško, i zato ne bih mogao opisati šta je opasnije, zboriti ili ćutati. Šta činiti pitamo se?
Verujemo, ipak, u nas, u umetnost kojom smo zatrovani.
Sumnja i vera. Sigurnost i neizvesnost. To su teme modernog sveta. O tome je govorio Servantes. O tome razmišljamo mi. Kad razmišljaš, nije ti ostavljeno da prećutiš. Govoriš, dakle. Ploviš. 
Verujući da plovidbom po našem moru, usmeren zvezdama, tragam za onim arhipelagom vrednosti čiju će lepotu, sjaj, mirise, zanačaj prepoznati svi koji znaju šta predstavlja, i šta jeste za umetnika „Okean, teatar“. Pronašao sam ga i predlažem ga za ovu godinu u svoj punoći njegove umetničke, pozorišne razuđenosti, koju neraskidivo povezuje sila glumačke virtuoznost, histrionske spremnost na igru, sposobnost za žrtvovanje i želja da se progovori. Glumci žive na arhipelagu ovogodišnjeg JoakimIneterFesta, pa je predlog da im se priključimo.
Neka, dakle, to od mnogobrojnih, lepih i izazovnih, koje sam putujući pronašao i video, bude ovih sedam ostrva, sedam tema, ovih sedam priča." - Miloš Latinović, selektor. 



Ljubitelji pozorišne umetnosti, od 7-15. oktobra, biće u prilici da pogledaju sedam predstava u takmičarskom programu:
7. oktobar
Ivan Viripajev ILUZIJE,  režija Tatjana Mandić Rigonat, Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić“ Beograd, Srbija
8. oktobar
Jim Cartwright DVA, režija Robert Talarczyk, Teatar KOREZ Katovice, Poljska
9. oktobar
V. Šekspir SONET 66,  režija Kokan Mladenović, Mađarsko državno pozorište „Čiki Gergelj“ Temišvar, Rumunija
10. oktobar
Vladimir Žerebcov VOJNICI, režija Aleksandar Sučkov, Akademski ruski dramski teatar Joškar Ola,  Ruska federacija
11. oktobar
Dušan Kovačević HIPNOZA JEDNE LjUBAVI, režija Dušan Kovačević,  Zvezdara teatar Beograd, Srbija
12. oktobar
Marc St. Germain POSLEDNjA FREUDOVA SEANSA, režija Marko Torjanac,  Kazalište Planet art Zagreb, Hrvatska
13. oktobar
Ž. B. P. Molijer TARTIF, režija Vencislav Asenov, Dramatično-kuklen teatar Vraca, Bugarska
14. oktobar
Predstava u čast nagrađenih- Piter Kvilter SLAVNA FLORENS, režija Đurđa Tešić, Atelje 212 



( joakimvujic.com )

BAŠTA SLJEZOVE BOJE

Premijera: 7. decembar 2015. godine

REČ REDITELJA 
Uvodeći nas u „Baštu sljezove boje“, jednu od svojih najlepših zbirki priča iz ranog detinjstva, svojevrsnu poemu o „izgubljenom raju“ u koji je večito težio da se vrati, među svog djeda Radu, strica Nidžu, majku Soju, samardžiju Petraka i ostale „dobre ljude i svete bojovnike“, Branko Ćopić nas je, kroz pismo svom mrtvom prijatelju Ziji Dizdareviću, književniku ubijenom 1942. godine u logoru Jasenovac, upozorio na „crne konje i crne konjanike, noćne i dnevne vampire“ koji se umnožavaju po svetu dok on, pre nego ga odvedu, žuri da ispriča „zlatnu bajku o ljudima, dobrim starcima i zanesenim dječacima“ čije su mu seme posejali u srce još u detinjstvu.
U vremenu kada su crni konji i crni konjanici već uveliko tu i kada apokaliptična neman u obliku terorizma, novog svetskog rata, fašizma u malom i velikom ili neoliberalnog kapitalizma preti da će uništiti sve ono duhovno i humano u ljudskoj jedinki, verujem da vraćanje u svet „dobrih staraca i zanesenih dječaka“ pod mitskom planinom Grmečom može da nas bar malo podseti na prave ljudske vrednosti i pomogne nam da sačuvamo sebe i svoje najbliže od nadolazećeg zla koje je Branko Ćopić predosećao ali isto tako i verovao „da još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone“. 
Marko Misirača, Kragujevac 2015. godine 



Branko Ćopić
BAŠTA SLJEZOVE BOJE 
Dramatizacija i režija Marko Misirača 

Lica i glumci
VELIKI BRANKO Miloš Krstović
MALI BRANKO Nikola Pejković 
DJED RADE Miodrag Pejković
SAMARDžIJA PETRAK Zdravko Maletić 
LOPOV SAVATIJE Milić Jovanović 
MAJKA SOJA Ana Todorović Dialo
STRIC NIDžO Nenad Vulević 
UČITELjICA Sanja Matejić
NAREDNIK MUNIŽABA Aleksandar Milojević
ŽANDAR Nikola Stevović

Dramatizacija i režija Marko Misirača
Scenografija Milivoje Štulović
Kostimografija Jelena Janjatović
Muzika Dragoslav Tanasković
Lektor Radovan Knežević
Saradnik za zvučne efekte Branislav Pipović
Vokal Jasmina Dimitrijević

Sufler Rada Jovanović
Inspicijent Nikola Stevović
Ton Dobrica Andrić
Svetlo Nikola Manić, Saša Radivojević
Garderoba Dragica Ilić, Mirjana Todorović
Šminka Marija Kurcubić
Šef scenske tehnike Saša Đorđević
Dekorateri Dragan Milošević, Marko Nedeljković, Vlada Brkić
Rekvizita Nenad Miloradović, Marija Vujičić
Stolar Zoran Jokanović 



U dramatizaciji korišćeni motivi iz zbirki pripovedaka „Bašta sljezove boje“ (Beograd, 1970),
 „Priče ispod Grmeča“ (Beograd, 1938) i „Priče zanesenog dječaka“ (Beograd, 1964),
 kao i iz romana „Glava u klancu, noge na vrancu“ (Sarajevo, 1971).



.................

КРАГУЈЕВАЧКА ПРЕМИЈЕРА КОМЕДИЈЕ БОИНГ, БОИНГ

Копродукцији Књажевско-српског театра и Краљевачког позоришта

Крагујевац, 18. јануар 2018. године

Представа “Боинг, боинг” Марка Камолетија у режији Ненада Гвозденовића припремљена је у копродукцији Књажевско-српског театра и Краљевачког позоришта, а премијерно је изведена 17. децембра на сцени Краљевачког позоришта. У овој урнебесној комедији играју: Зоран Церовина, Катарина Јанковић, Светлана Миленковић, Младен Кнежевић, Јасмина Димитријевић и Исидора Рајковић. Сценографију потписује Ана Колбјанова, а костиме Јелена Јањатовић. 
Ово је друга копродукција два позоришта, са којом Књажевско-српски театар наставља успешну регионалну сарадњу у домену позоришне продукције.
Премијера је у четвртак 18. јануара у 20 часова, а прва реприза 25. јануара 2018. године.


joakimvujic.com/

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ЏАСТ МЕРИД

Комедија "Џаст мерид" по тексту Дуње Петровић и у режији Војина Васовића

Крагујевац, 30. новембар 2017. године

На конференцији за медије најављена је премијера комедије "Џаст мерид" по тексту Дуње Петровић и у режији Војина Васовића. Премијера је 30. новембра у 20 часова на Сцени Јоаким Вујић Књажевско-српског театра, а репризе су 2, 5, 14. и 30 децембра.

„Џаст мерид“ је прича која се дешава сада и овде. У времену, у коме се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. А они су мајстори довијања. Тројица најбољих пријатеља, папучић Добрица, муљатор Лепи и штребер Вектор, стављени су пред велики изазов – како да за 10 дана, са 0 динара, организују Добричино венчање, а све то под будним оком Добричине будуће Таште, следећи немогуће захтеве његове девојке Сандре, од које се крије само једна ситница – да буџета нема. У току свих могућих и немогућих свадбених задатака које ће ови момци морати да реше, и пријатељство ће бити стављено на тест, јер Сандра није једина од које се нешто крије.
У представи играју Чедомир Штајн, Душан Станикић, Никола Милојевић, Мирослав Петровић, Нада Јуришић и Александар Милојевић. Сценограф је Ана Колбјанова, костимограф Јелена Јањатовић, композитор Драгослав Танасковић Трнда, кореограф Сања Матејић, инспицијент Рада Јовановић.




Дуња Петровић, ауторка текста:
Време и место у коме живимо пружа бесконачан потенцијал за комедију... и апсурд. У околностима у којима се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. То је била полазна тачка мог комада. И зато су главни ликови мајстори управо тог заната. Лепи има крупне амбиције, иако је трговац на ситно; муљатор који живи од данас до сутра у непрестаним покушајима да се домогне лаке лове... или било какве лове. Вектор је уштогљени физичар, један од оних прешколованих, неснађених људи. Од њега се увек много очекивало, баш као што се и сада много очекује... да плати чак 3 заостале кирије. И трећи међу њима, Добрица, младожења. Он је заглављен у дугој вези, која је много више од тога – то је заједница... економска. Пошто је у позицији у којој је издржаван од стране своје девојке, онда и он мора да издржава штошта... рецимо, њену мајку у чијем стану живи. То су људи које свако има у свом окружењу. Али нису само они слика нас. Сандра, Добричина девојка, не само да је морала да оде у „бели свет“ Арапских Емирата, већ се бави лајф коучингом, измишљеним занимањем за све који не умеју да живе са собом. Њена мајка оптерећена је подмлађивањем у трци са временом које ју је прегазило. Цига Џомла рентира сопстенве бурме за кесицу лешника, Рубеола машта да постане волонтер, цркве скупљају лајкове на фејсбуку, док им попови имају забрану изласка из земље, а ничу и фантомске агенције у којима се тражи „преко 25 година радног искуства и до 30 година старости“. Е у таквим околностима, ови момци морају да организују свадбу за 10 дана са 0 динара. А зашто свадбу, ако не због папира - зар има јачег повода да се неко упусти у ту авантуру данас?! И док би се у Немачкој, рецимо, овај комад сматрао комедијом апсурда, овде се, на жалост, више чини као реализам. Наравно, увила сам га у лагани водвиљски формат, како би нас превасходно терао на смех, али за оне који воле да читају између жанрова, биће ту и озбиљнијег штива. А срећан крај се подразумева, јер “ако није добро, то онда и није крај”.


joakimvujic.com

АУГУСТ СТРИНДБЕРГ

ОТАЦ

У адаптацији коришћени преводи Томислава Танхофера (Рад, Београд, 1963) и Јосипа Кулунџића (Зора, Загреб, 1977).

Адаптација, режија и избор музике: Марко Мисирача
Сценографија: Ана Колбјанова
Костим: Јелена Јањатовић
Дизајн светла: Радомир Стаменковић
Маска: Дубравка Бушатлија

Улоге:

Капетан МИОДРАГ ПЕЈКОВИЋ

Лаура, његова жена КАТАРИНА ЈАНКОВИЋ

Берта, њихова кћи ЈОВАНА РАКИЋЕВИЋ, ТЕОДОРА ВУКОМАНОВИЋ*

Доктор Естермарк ЧЕДОМИР ШТАЈН

Пастор САША ПИЛИПОВИЋ

Маргарет, дадиља СЛАВИЦА РАДУЛОВИЋ

Нејд, војник БОГДАН МИЛОЈЕВИЋ

*Полазнице Драмског студија „Петар Пан“ из Крагујевца.


РЕДСТАВА „ОТАЦ“ ИЗВЕДЕНА ЈЕ У КРАГУЈЕВАЧКОМ ТЕАТРУ У СЕЗОНИ 1973/74.

Аугуст Стриндберг: ОТАЦ, премијера 6. априла 1974. године; редитељ Петар Говедаровић; лектор др Бранивоје Ђорђевић; сценограф Сава Барачков; костимограф Љиљана Драговић; музика Мића Бранковић; сликар-извођач Мојсије Поповић; инспицијент и шаптач Милена Шавија.
Лица: Капетан – Љубомир Ковачевић, Лаура – Љиљана Говедаровић, Берта – Владанка Пендић, Доктор Естермарк – Буда Јеремић, Пастор – Миодраг Марић, Маргарета – Милева Жикић, Нејд – Бранко Андрејевић, Хенри – Небојша Миловановић.

АУГУСТ СТРИНДБЕРГ (Стокхолм, 1849 – Стокхолм, 1912)

Један је од најзначајнијих европских књижевника друге половине XIX века и, уз Ибзена, утемељитељ модерне грађанске драме. Његов драмски опус извршио је огроман утицај на развој европске и светске драматургије и позоришта. Студирао је медицину и филозофију, а после првих књижевних успеха (драма „Мајстор Олаф“ и роман „Црвена соба“) сасвим се определио за писање. Свој натуралистички драмски опус отпочео је трагедијом из савременог живота „Отац“ (Fadren, 1887) у којој отворено говори о борби за превласт у браку и борби полова уопште. Структура његових комада мало личи на структуру натуралистичких „исечака из живота“. Он жели да из драме прикаже само суштинске сцене. Механизам радње је врло оригиналан. Проучавао је списе француских психолога, нарочито њихову теорију сугестије, и у својим комадима жели да истакне „борбу мозгова“ и „психичко убиство“. У писму уреднику Естерлингу 1888. године, говориће о оригиналности у приступу свом комаду:

Отац отелотвори модерну драму и у тој особености има нечег врло чудног. Врло необичног, јер се борба води између душа, то је борба мозгова а не битка мачевима чији су врхови отровани соком од јагода, као у Разбојницима. Данас Французи још траже формулу, али ја сам је нашао.“

...............

........

Detaljnije



joakimvujic.com

Predstave za sezonu 2021. , 2022. god.

НА РУБУ ПАМЕТИ

ЈЕДНЕ ПИЈАНЕ НОВЕМБАРСКЕ НОЋИ 1918.

МИРОСЛАВ КРЛЕЖА

По делима М. Крлеже, Ива и Тене Штивичић драматизовала Вида Давидовић

Режија: Марко Мисирача

УЛОГЕ


Доктор / Мирослав Крлежа Милош Крстовић
Јадвига Јесенска Сања Матејић
Г. генерални директор Домаћински / Пуковник Весовић Иван Видосављевић
Г. др Хуго-Хуго / Славко Кватерник Чедомир Штајн
Г. министар др. Марко Антоније Јаворшек / Грађанин / Лекар Никола Милојевић
Г. др. Вернер / Перо Крнета / Грађанин Саша Пилиповић
Гђа Агнеза / Грађанка Мина Стојковић
Г. др Атила пл. Ругвај / Српски официр Ненад Вулевић
Егон пл. Сарваш-Даљски / Инж. Синек / Југославен Шиме Аврам Цветковић
Фон Петретич / Брицо / Војник Терзић / Агент ћудоредне полиције / Југославен Блаж Богдан Милојевић
Генералица Амалија Аквакурти пл. Сарваш-Даљска / Југославенка Злата Марија Ракочевић
Певачица у Хотелу „Европа“ / Гђа Дамаскинијева / Собарица / Југославенка Зофка Милица Мајсторовић
Гђа Домаћинска / Југославенка Олга Надежда Јаковљевић

Бенд у Хотелу „Европа“ Драгослав Танасковић
                                        Иван Филиповић
                                        Душан Прличковски
Болничар Александар Милорадовић

У раду на драматизацији коришћени су сегменти из драме „Пијана ноћ 1918.“ Ива и Тене Штивичић, 
сценарија серије „Путовање у Вучјак“ Ива Штивичића и драматизације романа „На рубу памети“ 
Вере Црвенчанин.
Поједине кореографије инспирисане су радовима Пине Бауш (Pina Bausch).

Премијера: 5. 3. 2022. године

Сезона 2021/22.