Један крајње минималистички, медитативни и прочишћени израз у служби је чињенице да се велике истине најбоље изразе једноставним средствима. Сликарство без икаквих експлицитних евокативних оптерећења ослонило се на боју као примарно средство да се постигне духовно и узивишено. Карактеристично стилско обележје за Ротка су једноставне бојене површине, одређене хоризонталним геометријским компонентама које лебде на слојевима мистичне неонске светлости. Концентрација духовности потенцирана је крајње сведеним садржајем слике. Порекло ове поетске апстракције треба тражити у сликаревој жељи да раскрчи своје платно од свих спољних призора, неубедљиве и безличне стварности, да дезинфикује и неутралише све споља пристигло, све што се запатинирало на његову душу, све што му разграђује живот и успорава процесе. У овом отуђеном и изолованом ликовном монологу сликарске а пре свега људске мисли, уметник је уобличио своју визију спасења. Године 1947. сам уметник признаје:
„Познати идентитет ствари мора се смрвити да би се уништиле коначне асоцијације којима ово друштво све више застире сваки аспект нашег окружења“ (Rothko).
Монументално тело његове слике испуњено је препознатљивим садржајем: два-три правоуганика, сувише стешњена и интимна у својој просторној блискости. „Понеки психограми младих америчких уметника потичу од спајања западне експресије и источне медитације. Њихове штедљиве текстуре и растерски облици микро света изведени су у монументалним димензијама. Можда је то одсјај величине и просторности америчког континента“ (Merin). У чврстој форми тешких статичних правоугаоних сликовних знакова, у виду акварелски разливених боја живи и пулсира нека мистична светлост.
Иза мрачних, тешких и мутних облака димом захваћених сликарских поља, као из неке космичке даљине, просијава уметникова душа:
„Квадрати Марка Ротка светлуцају у акваријуму неизмерности као потонули континенти“ (Merin).
Његова дела су трезнила, испуњавала своју мисију; она су упозоравала и разоткривала испразност и психотичност модерног живота. Опомињала су да се комформизам и практичност технолошког раја може врло брзо претворити у техногени ад. Роткове слике су гест самоотуђења самог уметника од буке и беса савременог друштва. Трошност времена у коме је нестајало све што је волео и имао водила га је ка безнађу, на крају ка смрти која одређује значење и смисао живота. Чак и монументалност самог платна као да говори о заклону иза кога се скрио уметник од пошасти цивилизације са којом није делио исте вредности; заклонио се од свих других које је носио у себи. Чулношћу боје као да је одржавао наду да ће човек успети да преброди апокалипсу савременог живота. Уметник то није успео; убио се у 67. години живота кад је поверовао у реченицу „Бог је мртав, уметност је мртва, а ја се не осећам добро“ (Arnhajm).
Slike Marka Rotka (Mark Rothko) su čudesne. Međutim, ako biste neku od njegovih ikonoklastičkih slika videli tek na par sekundi, a pod uslovom da je nekim čudom ranije niste videli, sigurno biste pomislili da vas neko vuče za nos. Ovaj crveni, crni ili žuto-narandžasti ili možda žuto-crveni, kvadrat ili pravougaonik, predstavlja vrhunsku umetnost? Ma da. Kako da ne. Ljudi za tu mrlju daju milione dolara? Pa oni su ludi. Ovo mogu i ja da naslikam.
Sve ovo sam čuo mnogo više puta nego reči hvale i oduševljenja za neobičnog slikara. Pošto je teško razumeti njegove slike, posebno ako im se posveti samo tih par sekundi, preporučujem vam dokumentarni film posvećen Rotku. Režirao ga je Erik Slejd (Eric Slade) i to u okviru serijala „American Masters“, koji se prikazuje od 1985. godine (poslednja epizoda premijerno je prikazana u junu ove godine). Priča o Rotku je prvi put emitovana 2019. godine.
Dokumentarac „Rothko: Pictures Must Be Miraculous“ počinje aukcijom. Jedna jedina Rotkova slika prodata je za 77,5 miliona dolara. Neko je upravo toliko platio sliku jednog apstraktnog ekspresioniste, nešto što svako može da nacrta. Čak i pijan. Možda čak i bolje ako je pijan.
Rotko je rođen kao Markus Yakovlevich Rothkowitz u Ruskom carstvu 1903. godine Ubrzo se cela porodica seli u Ameriku. Našeg junaka zanimaju filozofija, pozorište i muzika. Tek u dvadesetoj godini počinje da slika. U tridesetsedmoj godini menja ime u Marko Rotko. Do svoje 46. godine slika dobro, ali nije izuzetan, niti slavan.
...............
Salome
Master
Poruka : 11054
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
Naslov: Re: Mark Rothko Pet 20 Jan - 18:18
..............
A onda se dešava čudo. Rotko 1949. počinje da slika pravougaonike i kvadrate. On je te oblike nazivao „svojim stvarima“. Slikar je tako redefinisao slikarstvo. Poznavaoci pišu da je celokupno slikarstvo – od pećina do apstrakcije – pretvaralo stvarnost u umetnost. Nekada je što vernije slikalo stvarnost, a nekada je izobličavalo stvaranost ili se poigravalo stvarnošću. Nekada oblici jesu izmišljani, ali je ta mašta rasplamsana nakon posmatranja stvarnosti.
Rotkove slike su prekinule ovaj niz. Niz koji je trajao 30.000 godina, a možda i duže.
Citat :
– One (Rotkove slike) govore o svetlosti ili bojama koje čekaju na stvaranje vidljivog sveta. Njihov intenzitet je pun one slutnje koja je morala prethoditi blesku Velikog praska! (Ovo zvuči krasnorečivo, jer ne znam kako slike stvaraju taj utisak; pa opet, siguran sam da ta oslikana platna čekaju nastanak vidljivog sveta. Ona mu ne slede, već mu prethode). Drugi način da se ovo iskaže bio bi da se zapitamo: ne govore li ona o prvom činu Stvaranja? Ne predstavljaju li ona potragu na platnu za Početkom, za Izvorištem? Rotko je slikarstvo okrenuo naglavačke, jer boje, što ih je tako mukotrpno stvarao, čekaju da prikažu stvari koje još ne postoje. A njegova umetnost je emigrantska jer traga, onako kako samo emigranti to čine, za nenalazivim mestom porekla, za trenutkom koji prethodi samom početku – piše likovni kritičar Džon Berdžer u knjizi Portreti.
Pet 12 Jun - 10:29
