Historijske ličnosti i njihovi poroci

U golom telu Vinstona Čerčila nije uživalo samo blisko osoblje, već su ga takvog videli i američki predsednik Ruzvelt i njegov sin. Navodno mu je pri tom bliskom susretu Čerčil rekao: "Kao što vidite, gospodine predsedniče, ja nemam šta da krijem"Istorija je pokazala da visoka inteligencija često ide pod ruku s ludilom, ali i raznim perverznim sklonostima.

1. Gandi je spavao sa gomilom golih žena (uključujući i svoju sestričinu)
 
On je bez sumnje jedan od najvećih duhovnih vođa moderne istorije i odgovoran je za građanski pokret koji je na kraju slomio vlast britanske imperije nad Indijom. Bio je poznat po svom zalaganju za mirna dela i aktove "nesaradnje" poput štrajka glađu, bojkota i marša dugog gotovo 400 kilometara kako bi došao do mora i prikupio so, što je bilo specifično zabranjeno bizarnim britanskim zakonom.
 
Mahatmu Gandija su smatrali svetim čovekom, a život mu je skončao religiozni fanatik u atentatu. Ali, iza zatvorenih vrata, istina ipak poprima neku drugu dimenziju. Naime, Gandi se sa 37 godina zavetovao na celibat, ali to ga nije sprečilo da entuzijastično podstiče žene da gole spavaju s njim sve do njegovih 70 godina.
 
Tvrdio je da je to produžetak njegovog zaveta, usmeren da testira njegovu volju. Prema strogim pravilima Gandijevog "ashrama", te žene čak nisu smele da imaju seks ni sa svojim muževima, a morale su da učestvuju u njegovim bizarnim "žurkama u pidžamama", odnosno bez ičega, ali i kupanjem s njim i vrstom striptiza koje bi izvodile, jer je očigledno put iskušenja trebalo da bude popločan što većim izazovima.
 
Ali, ni to nije sve - Gandi je u svoje odaje vodio i 18-godišnju bratanicu. Iako ne postoje nikakvi dokazi da je imao seksualne odnose sa golim ženama, cela priča ipak zvuči bolesno.

2. Bendžamin Frenklin je voleo što starije i sa što većim grudima
 
Jedan od očeva SAD-a kao države bio je i genijalan inovator koji je otkrio tok i karakteristike Golfske struje, izumitelj se gromobrana, izdavač novina i knjiga... Ali, iza zatvorenih vrata, Bendžamin se dičio svojim velikim arsenalom konkubina - što starijim i što prsatijim je mogao da nađe. U svom pismu poznaniku 1745. godine savetovao ga je da su starije konkubine najbolji izbor jer ih starost toliko ugrožava da će učiniti apsolutno sve kako bi zadržale interes muškarca, pa su zato najbolje ljubavnice.
 
"Klimave starice su po prirodi više diskretnije i iskusnije, a šanse da zatrudne su nikakve, pa će vas poštedeti onog s*anja s decom. Malo je verovatno da ćete se osećati loše nakon seksa s njima, jer ubacivanje u te koštane vreće s grožđicama je daleko manji greh od razdevičavanja kakve mlade dame koja je bila dovoljno naivna da vam veruje.
 
Jer, kod svake životinje koja hoda uspravno, nedostatak tečnosti koje pune mišiće prvo pogađa gornje delove - lice se suši i postaje naborano, potom vrat, a zatim grudi i ruke, dok donji delovi ostaju jedri kao nekada. Zbog toga, ispod pojasa, nemoguće je prepoznati stariju od mlađe žene. A kako su u mraku sve mačke sive, užitak sa starijom ženom je ako ne jednak, već obično i bolji u skladu s vežbom i iskustvom".

3. Vinston Čerčil je voleo da bude go
 
Ser Vinston Čerčil bio je britanski premijer i prvi lord mornarice tokom Drugog svetskog rata, a prosljavljen je i dobijanjem Nobelove nagrade kao jedan od najpoznatijih svetskih vođa u istoriji. Uživao je u porocima poput alkohola i cigara, a iza zatvorenih vrata je obožavao da paradira go, iznenađujući na taj način osoblje i strane diplomate koji su mu dolazili. Navodno, svako ko je imao sastanak s njim imao je velike šanse da ga vidi nagog kako vodi svoj narod za stolom ili šetajući po kancelariji. U njegovom golom telu nije uživalo samo blisko osoblje, pa su ga takvog videli i američki predsednik Ruzvelt i njegov sin.
 
Navodno mu je pri tom bliskom susretu Čerčil rekao: "Kao što vidite, gospodine predsedniče, ja nemam šta da krijem", dok je stajao go sa samo cigarom u ustima i diktirajući pismo svom sekretaru. Nag je bio i sledeće godine tokom posete Beloj kući, gde se osoblje crvenelo dok su mu nosili brandi u sobu.

4. Lord Bajron je bio sakupljač stidnih dlaka
 
Lord Džordž Gordon Bajron bio je vodeća figura pokreta romantizma u Evropi, a kad je umro sa 36 godina, cela Velika Britanija je bila u žalosti. Sam po sebi bio je čudnjikav, na primer držao je medvede kao kućne ljubimce, a seks je praktikovao s kime je god mogao, uključujući i svoju polusestru. U to je doba bilo uobičajeno zatražiti od svoje drage uvojak kose za uspomenu, ali lord Bajron imao je drugačiju praksu - on je šišao uvojke stidnih dlakakoje bi potom vezao vrpcom i čuvao u kovertama s imenima.
Lord Bajron je sve to čuvao u svojoj kancelariji, gde su dokazi ostali i stotinu godina nakon njegove smrti.

5. Veliki broj slavnih pisaca imali su fetiš za stopalima 
 
Fetiš za stopalima proslavio je Tarantino u svojim filmovima, a očigledno je to jedan od najpopularnijih fetiša među slavnim ličnostima - od F. Skot Ficdžeralda, Tomasa Hardija, Viktora Igoa, Getea i Puškina do Dostojevskog. Na primer, dok je Gete bio zauzet pisanjem "Fausta", žena s imenom Kristijana fon Vulpis mu je redovno slala svoje iznošene cipele. Ta dama je njegov penis zvala "Herr Schonfuss" (Gospodin Stopalić), što očigledno pokazuje njegovu strast. Puškin je bukvalno rekao da bi radije buljio u devojčino stopalo nego u njeno lice ili grudi...

6. Čarli Čaplin je organizovao orgije
 
Čarli Čaplin bio je jedna od najprepozantljivijih filmskih ikona svih vremena iz doba nemog filma. Međutim, iza zatvorenih vrata taj genijalac je davao sve od sebe da spava sa svakom ženom koju je upoznao. Sem toga, organizovao je orgije sa svojim kolegom Fetijem Arbaklom (koji je naknadno optužen za silovanje žene do smrti, iako nije osuđen).
 
Takođe, Čaplin je poznat kao prvi koji je uveo metodu "seksom do uloge". Kako je to bilo doba nemog filma, devojci na kauču bi pokazivao kartice s time šta je trebalo da radi, a na kraju bi završile potpuno gole pred njim. Onda bi ih naterao da stanu uz zid, a on bi ih gađao graškom, što mu je očigledno bilo urnebesno smešno.

Frederik Barbarosa, nemački car
 
Čuveni vojni komandant Barbarosa umro je 1190. godine za vreme Krstaškog rata, ali nikako na herojski način. Umesto da nađe neki okolni put preko planine, Barbarosa je skočio u reku kako bi pokazao svojim ljudima da može da se prepliva. Bio je u pravu. On se udavio samo nekoliko trenutaka nakon što je skočio u vodu.

Alan Pinkerton, Detektiv
 
Tvorac čuvene detektivske agencije Pinkerton, Alan, poginuo je na prilično nedostojan način. On se sapleo i sam sebi odgrizao jezik. Pojavila se gangrena i infekcija ga je ubila nekoliko nedelja kasnije.

Adolf Frederik, Kralj Švedske
 
Adolf Frederik umro je 1771. godine, nakon užasnog prejedanja. Njegov obrok izazvao je srčani udar i kralj je iznenada preminuo.

Džek Denijel, kralj viskija
 
Džek Denijel postao je poznat pravljenjem viskija. Srećom, nema mnogo ljudi koji znaju sramotan način na koji je ova legenda umrla. Džek je jednog jutra ustao nervozan i počeo da šutira svoj sef. Od dobijenih rana se inficirao, a stopalo su mu amputirali. Međutim, to nije bilo dovoljno. Infekcija se proširila, a on je izgubio i nogu. Džek Denijel umro je od komplikacija gangrene 1911. godine.

Heri Hudini, Mađioničar
 
On je bio najpoznatiji svetski iluzionista i mađioničar davne 1926. godine. Nalazio se u svojoj svlačionici i pripremao se za šou kada su dva studenta ušla kod njega. Jedan ga je udario u stomak nekoliko puta vrlo jako. Hudini je bio poznat po triku da može da izdrži jake udarce u abdomen i to je bila istina. Ipak, bilo mu je potrebno vreme da se pripremi za udar, a student mu to nije dozvolio. Hudini je nastavio sa svojim šou programom, ali je sve vreme trpeo užasnu bol. Izveo je još jedan program dva dana kasnije, još uvek u agoniji i umro je na Noć veštica zbog punkutog slepog creva.

enesi Vilijams, Scenarista
 
Pisac koji stoji iza "Mačke na usijanom limenom krovu", ugušio se na smrt sa čepom od boce. To je bio mali čep koji se koristio u očnoj medicini. Veruje se da je Tenesi stavio zatvarač u usta kako bi ga držao dok stavlja lek u oči. Zatvarač mu je upao u grlo...Veoma je moguće da je droga imala uticaj na to što nije mogao da ispljune zatvarač.

Ser Fransis Bejkon, učenjak
 
Fransis Bejkon, prisustvovao je na dvoru kraljice Elizabete I i doprineo je mnogo britanskoj vladi tih dana. Umro je kada je eksperimentisao na piletu u snegu 1626. godine. Bejkon je shvatio da piletina može da se duže sačuva ako je napunjena snegom. Razboleo se od stajanja na hladnom, a eksperiment nije uspeo i on je umro.

Eshil, grčki filozof
 
Eshil je bio poznat po tragedijama koje je pisao u drevnoj Grčkoj, ali će zauvek biti upamćen po načinu na koji je umro. Prema legendi, ovaj ćelavi čovek je ubijen kada je orao pomislio od njegove glave da je kamen i bacio kornjaču na njega.

Džimi Hendriks i Džon Bonham, muzičari
 
Džimi Hendriks se još uvek smatra za jednog od najboljih gitarista svih vremena. Njegova karijera je bila na vrhuncu 1970. godine kada je tragično preminuo u 27. godini. Previše je pio i uzimao je mnogo droge, umro je tako što se udavio u sopstvenoj povraćki.
 
Deset godina kasnije, bubnjar Led Cepelina, Džon Bonham započeo je svoj dan tako što je popio 16 čašica vodke. Zaspao je i sledećeg dana su ga pronašli mrtvog. Uzrok smrti je bila dehidracija od previše povraćanja.

Drako, grčki zakonodavac
 
On je bio jako poznat u svoje vreme zbog svojih striktnih kodova i zakona. Termin "Drakonske mere" potiče iz vremena drevne Grčke. Ipak, i pored svega, njega su Grci obožavali. Toliko, da su posle jednog njegovog govora, ljudi bacali svoje šešire i jakne na njega kako bi ga slavili, umro je od gušenja preterane ljubavi...bukvalno.

Dinastija Romanov– javne vrline i privatni poroci
Romanovi nisu bili oličenje samo moćne vladajuće loze, već i samodržavlja, parabole gluposti i nadmenosti apsolutne moći, piše britanski istoričar Sajmon Sibag Montefjore u knjizi posvećenoj moćnoj dinastiji
Dvadeset suverena iz dinastije Romanov vladalo je Rusijom 304 godine, od 1613. do Oktobarske revolucije 1917. kada je okončana carska vlast. Romanovi su bili nezapamćeno uspešni u uzdizanju carstva još

od Mongola i Smutnih vremena. Ruska imperija dnevno je rasla 142 kvadratna kilometra nakon što su Romanovi došli na vlast. Do kraja 19. veka Romanovi su vladali šestinom površine Zemlje i nisu prestajali da se šire.

Ovako u uvodu knjige „ Romanovi: 1613–1918”, u izdanju „Evrobuka” uz ostalo piše njen autor, istoričar Sajmon Sibag Montefjore. Knjiga je nastala na osnovu istraživanja koja su trajala petnaestak godina, na impozantnoj arhivskoj građi, koristeći i obimnu privatnu prepisku članova dinastije, diplomata, vojskovođa, ličnosti koje su bile povezane sa članovima ove ruske vladarske porodice, dinastičkih kuća širom sveta... Sve to stalo je na oko 800 stranica izuzetnog istorijskog štiva, u kome ima i mnogo pikanterija, kolokvijalno rečeno, intimnih detalja iz budoara, uzetih iz mnoštva pisama pojedinih članova ove vladarske loze. Čini se da ova knjiga može da bude inspiracija za veliki broj filmskih scenarija.



Sajmon Džonatan Sibag Montefjore (1965) je britanski istoričar i pisac. Studije je završio na univerzitetu u Kembridžu. „Romanovi” nije njegova prvo delo na ruske teme. Njegova knjiga „Katarina Velika i Potemkin” našla se u užem izboru za književne nagrade Semjuel Džekson, Daf Kuper i Marš Bajografi. Svetsku slavu stekao je knjigom „Staljin: Dvor crvenog kralja” za koju mu je 2004. dodeljena britanska nagrada za knjigu godine u žanru istorije. Godine 2007. objavio je i knjigu „Mladi Staljin” . Montefjore je član Britanskog kraljevskog udruženja pisaca.

Sajmon Sibag Montefjore piše da je njegova knjiga u neku ruku i studija o karakteru i lošem dejstvu apsolutne moći na ličnost. Donekle je i porodična priča o ljubavi, braku, preljubi i deci, ali se razlikuje od drugih takvih priča. U pitanju je priča o monarsima, njihovim porodicama i svitama, ali i studija o apsolutizmu u Rusiji. Romanovi nisu bili oličenje samo moćne vladajuće loze, već i samodržavlja, parabole gluposti i nadmenosti apsolutne moći. Nijedna druga dinastija, osim one Cezarove, nama takvo mesto u narodnom predanju i kulturi i obe šalju univerzalnu poruku o tome kako funkcioniše lična moć, i onda i sada.

Vladanje Rusijom uvek je predstavljalo zastrašujući izazov – piše ovaj istoričar. Ulogu ruskih samodržaca mogli su istinski da obavljaju samo genijalni umovi, a takvih je veoma malo u većini porodica. Neuspeh se plaćao životom. Bio je to opasan posao. Od poslednje dvanaestorice careva, šestorica su ubijena. Dvojica su zadavljena, jedan usmrćen bodežom, jedan eksplozivom, dvojica metkom. U poslednjoj tragediji 1918. boljševici su ubili 18 Romanovih. Detalji o likvidaciji Nikolaja II i njegove porodice su zaista jezivi. Kao u horor filmu. Normalan čovek dolazi do zaključka da samo poremećeni umovi mogu tako nešto da učine.

Za ovu carsku porodicu umetnost preživljavanja zahtevala je uspostavljanje ravnoteže između klanova, interesa i ličnosti, i na sićušnom dvoru, i u džinovskom carstvu. Kao što su se bavili politikom, monarsi su u jednakoj meri morali da ispolje bezmalo gvozdeni autoritet. Vladare nisu ubijali zbog svireposti, već zbog nedoslednosti. Među seljacima carevi su morali da izazovu strahopoštovanje kao svete ličnosti, bar kod devedeset posto podanika, koji su ih doživljavali kao blage a opet stroge očeve., nazivajući ih „car baćuška”, očekujući od njih da budu nemilosrdni prema svojim zvaničnicima, zato što je „car dobar”, govorili su seljaci, „plemići su rđavi”.

Romanovi su iznedrili dvoje vrsnih političara – dvoje „velikih”, Petra i Katarinu, i nekoliko onih nadarenih i blagodatnih – ocenjuje Montefjore. Petar Veliki je razumeo da samodržavlje zahteva stalan oprez i trud, provere i pretnje. Rizici vladanja tako ogromnom državom u kojoj je glavnu reč imalo samodržavlje, bez jasnih pravila i ograničenja bili su– i ostali– takvi da je često uzaludno optuživati ruske vladare da su bili paranoični: preterana opreznost, poduprta iznenadnim izlivima nasilja, bila je njihova priroda i suština. Ako ništa drugo, patili su od onoga što je car Domicijan, duhovito žaleći se, ovako opisao (malo pre no što je ubijen): „Sudbina vladara veoma je nesrećna jer, kada objave da postoji zavera – niko im ne veruje sve dok ne budu ubijeni”. Biti samodržac „nije tako jednostavno kao što mislite”, kazala je natprosečno inteligentna carica Katarina, „neograničena moć” je pusti san.

Prevodilac Montefjoreove studije je Boban Jakovljević.

F. Scott Fitzgerald

Porok: Absint

Kad se toliko abnormalno opijaš da ti je tuberkuloza poboljšanje stanja, znaš koliko je sati.

Tvorca "Velikog Gatsbya" uvijek ćemo se sjećati kao velikog pisca, ali smrt sa samo 44 godine mogla je biti spriječena da je dopao u ruke nekome ko bi mu priredio intervenciju i poslao ga na rehabilitaciju.